Delo

374 Д Е Л 0 дакцпја мађарскога соцнјално-научног лпста Huszadik Szazad (Двадесетп век), п цпљ јој је, да се Мађарска прпкаже страном свету у правој јој бојп, јер готово је све, што је досад о Мађарској на странпм језпцима пзлазило (а велпку су већину тога прпређпвале саме владе), излазилоје с намером, да се страном свету бацп прашпна у очп, те да не впдп, шта се сзе у Мађарској збпва п шта се све у Мађарској може догодитп (сетпмо се само велепздајнпчкога процеса п неуставнога стања у Хрватској, за што је добрпм делом п мађарска влада одговорна). II у овој се књпзп једнострано прпказује стање у Мађарској, јер су јој ппсцп махом соцпјалпсте, алијој се неможе прпговорнтп непскреност п хотпмпчно фалзифнковање правога стања у Мађарској: она ће свакако корисно послужитп као устук онпх многих лажнпх публпкација, што су пх мађарске владе у стран свет пустиле. За нас је ово дело од нарочнте важностп п стога, што се у њему на објективан начпн расправља п о пптању народности у Угарској. Још једном мећемо нашим полптичарпма на срце, да се овом књигом позабаве. Матица Српска у Дубровнику. — Као прво издање ове нове српске просветне установе у Далманији, штампан је „Живот п рад српског просвјетног добротвора Константпна Вучковпћа“. — Занпмљивп подацп о овом родољубу српском занимаће и шире кругове, јер прпказују смпшљени рад одличног човека и великог Србина којп је оставпном својом основао п омогућио несумњпво плодан рад Матпце Српске у Дубровнпку. „Књижевна писма митрополита Стевана Стратимировика". — Под овим насловом штампао је г. Рад. М. Грујпћ (Ср. Карловци) један део књижевних писама пок. Стратимпровпћа п тпме допрпнео још бољем познавању ове маркантне појаве у нашој црквп. Али број онпх ппсама нпје још нп пз далека псцрпен. Г. Грујпћ, који је већ до сада објавио врло леп број зпачајнпјих података из исторпје српске цркве у Аустроугарској, несумњиво ће наставптп и даље прибирање необјављенпх Стратимпровпћевпх писама. Српске школе у прошлости. — Српска дневна штампа, у току тзв. ,српског велепздајнпчког процеса у Загребу“ објављивала је цптпрања брапилачка, од када се зна не само за пме српско него и за културне тековппе пашега парода у Аустроугаској. Цптати су, између осталога, вађени п из дела г. Рад. М. Грујпћа о старим српским школама у Аустроугарској. Сада је то дело изашло, у најопсежнпјем обиму, као нздање Задужбпне Илпје М. Коларца. Књизи је потпуп натппс: „Српске школе од 1728—1739. Прилог културној псторпјп српскога народа“. Штампана је у Београду, пма 184 стр. в. 8°, а цена је 250 динара или круне. Далматинска изложба у /ћубљани. Крајем овога месеца отворена је у ЈБубЉПни пзложба далматинских слпкара. Слпке су пзложене у павиљону словенског сликара г. Рикарда Јакоппча. У изложбп се највпше пстпче г. Емануел Впдовић (Спљет), најбољи јужнословенски марпниста п Сегантпнојевац. Одзпви су веома похвални, како позваних крптпчара тако п посетплаца. Изложба се трајатп до половине новембра. — Бпло бп оправдапо да које од пашпх слпкарских удружења ову већ опремљену пзложбу прикаже Веограђанима т. ј. да пзлагаче позове п Београду у госте.