Delo

УТИЦАЈИ ТРГОВЛЧКОГ ЦРАВЛ ИА ГРАЂАНСКО ИРАВО •ia На овај начин самим функционисањем корнорацнја иостало је трговачко право. Остаје нам да овде изнесемо још како је ту могуће било, да се од масе, тако многобројне у посебним правима, као што су биле многобројне саме комнаније, створи трговачко право, које је већ претстављало извесно јединство; јер, и ако је била истоветност потреба, која нретставља први елеменат те сличности, ипак је отуда проистицала разноврсност; и у појединим варошима у њеној унутрушњости свака је корпорација радила готово сама за себе, као што су то радиле и разне вароши, које су биле подвојене. У унутрашњости вароши била су два фактора, који су радили на јединству права. Дешавало се врло често, да се извесан број компанија удружнвао ради стварања једне компаније. Као леп пример имамо варош Пизу, која је имала четири веома позната удружења: Curia maris. Чувена флорентипска Mercanzia основапа 1307. Сва ова удружења имала су своје статуте п своје властито судство. Она су поступала и радила као и свака поједина проста корпорацпја, те се на тај начин право обрађивало по истом основу. Статути су не само опредељавали односе између чланова разних група, већ и односе између чланова једне и исте корпорације. Посебни статути сваке корпорације могли су само допуњавати унијске статуте, али не и од њих одступати. Суд је нресуђивао парнице између чланова разних корпорација, а његове пресуде, улазећи у статуте унпје, допрннеле су стварању заједничкога закона. Овим првим узроком за уједињавање закона, постизап је само једним делом ресултат: јединство ннје деловало и за све чланове исте вароши, већ само за опе, који су нрииадали федералним корпорацпјама. На нротив, други елеменат дејствовао е н постизавао потпуно јединство п састојао се у томе: што су се шефовн корпорација често састајали, узимајући учешће у влади н управн те варошн. Разлог за ове састанке шефова разних корнорацнја у једној н истој варошп бпо је у томе, што су имали дужност, да заштпћују све чланове своје, који су радп трговине ишли у пностранство, а у овоме је владао принцип солидарностп својнх сународнпка. У овнм варошима са грађанским уређењем, највнша звања заузпмали су најугледнпјп првацн трговцп, т. ј. шефовн корпорација. Они су могли п пмалн могућностп уређпвати н пропнсивати правила тако, како бн трговнна што боље могла цве-