Delo

Д Е Л 0 46 Трговачко ираво је, дакле, уговорно право, т. ј. право које се засннвало на изречпом или прећутном уговору. Овај уговор могао је постојатн и одржавати се вољом уговорних странака те да би пово право замењивало опште право. По томе, у начелу, грађанско право ннје ништа губило од своје првобитне власти н могло је увек расправљати и односе, који би били чисто трговачке природе. Али, мора се признати, да је, у ствари, увек трговачко право узимало маха над грађанским правом због пренмућства, која су се налазила у трговачком нраву. Оваква надлежност грађанског права мора се нарочито нагласити кад се хоће да внди каква је била тачна примена трговачког права онога доба. На другом месту има да се одмери домашај трговачкога права н његово пространство. Ово пространство и обим његов био је различит према самом добу: — прво је било ограничено само на чланове корпорације и применом трговачкога права све је јаче сузбпјана примена грађанскога права. У почетку било је у статутима више одредаба о администрацијп и полицији, но прописа из приватног права; а то је све важило само за уписане чланове у компанију. Исто тако, и суд, којн је био створен у циљу одржавања унутрашње полиције, првобитно је имао само улогу да одржава ред у самој корпорацији, уз расираву спорова, који би се јавили, било између члапова и компањона илн њихових млађих помоћника. Но ускоро су се правне одредбе умножиле и Консуларно судство имало је чешће да доноси одлуке о правним питањима. Од тада је почело да напредује и расте ово нраво и судска власт, да развија свој јачи утицај, као п да проширује поље своје надлежности. Њихова надлежност распростире се и на чланове и странце — трговце. Пре но што би ступили у ма какве послове са страпцем, у напред би закључили, да ће се нотчињавати статутима и суду Корпорацпје. Н овде је, као што се види, примена трговачког права почивала на уговору; у њиховом је интересу било да ово нриме, јер су, у истини, имали и право и судство корисније по њих, но што је било опште право и државни судови. Ова се надлежност проширавала још н тиме, што су се обвезе нзмеђу трговаца распростнрале и на странце — трговце са ма којом компанијом. И, тако, трговачко нраво створено за корпорације премашило је своје уске границе и раширило се и на све односе из-