Delo

362 Д Е Л 0 људи још немају ни очију ни свести? Је ли то жива или мртва ствар која моду изазива и ствара? Или је то само начин да се изазове један излишан рад и један излишан, притом убпствен, трошак?...“ Мода! Није потреба, па ипак често пута баца људе у већу бригу него и сама потреба!... И онда ми реч трговина, коју је живот створио, излази пред очи као крвава и мрска реч. Да је жива, ја бих је загушио; а овако јој не могу ништа, и, шта више, осећам да сам и сам донекле један трговачки артикал!... Тргују људи, откад је света и века тргују свим и свачим, али опасније трговине нема од трговине са људском таштином. — Ни брашно у светској трговини не пролази тако сигурно и добро као модне ствари, срачунате на преварно улепшавање жена!... И те мисли, које можда нису сасвим тачне, успокоје ме у неколико. Успокоје ме за тренут-два, да ме после баце још у већу јарост... Идем улицом и на тротоару видим жене са већ новим шеширом на глави. Као да су царску круну метнуле на главу, ништа мање! II како су поносите због ствари која их, по њиховом мишљењу, чини лепшима у модном смислу, а која, међутим, ништа не доприноси ни њиховој личној вредности ни достојанству“ жене! И с какве висине и са колико презирања погледају оне на друге жене, на чију се главу још није спустила најновија мода!... Поред мене прођоше два врло лепо-обучена господина, гласно расправљајући питање такозваног „женског питања.“ — Ја ипак тврдим да данас Норвешка предњачи целом свету у успесима „женског питања“, и нека је слава народу који је појмио значај жене, отресао се препотопских предрасуда и жену подигао на достојну висину човека! — рече један од њих усхићено. Мени паде крв на очи, заборавих за тренутак на све и приђох томе лепо-обученом господину. — Господине, ви сте магарац! — рекох му врло оштро, готов да примим све последице једног таквог изазивања. Он од чуда зину и нетренимице ме гледа. — Јест, јест, понављам: ви сте магарац! — А зашто, молим лепо?! — упита ме он, пун запрепашћења. Ја тек на то планух.