Delo

ПОГЛЕД НА СРПСКЕ фиНАНСИЈЕ 37 L пошто сваког часа бива увлачена у лавпринат дипломатских и финанспјских трзавица, где оставља с-воју најбољу снагу, а врло често војска јој је потребна п ради унутрашњег мира. Србија чини сјајну илустрацију ових жалосних истина. Напред показане мере предузимане су да би се довео буџет у равнотежу, но оне нису бпле довољне ни за покриће трошкова око грађења саобраћајних путева и реформу наоружања, пошто је ово постало преко потребно због македонског питања, које, од 1903, беше постало потпуно акутно иитање, а које је, та се прплика више неће поновити, могло да буде решено одавно, да су хришћанске државе имале мало више смисла за политику, те да се међу собом погоде. За све ово требало је око стотину милиона. Фпнансијска реформа од 1904 и повећање пореза омогућили су да се створи ануитет за један оволики зајам. Но овде економска ривалства великих држава — друга зла показана су раније — ишчезоше. Свака је изјавила да ће потпомоћи остварење зајма, али је у исто време свака захтевала да се добивени новац утроши за наруџбине које ће извршити њена индустрија. У једном тренутку веровало се да ће се постићи известан споразум међу заинтересованим. Пројекат уговора који је потписан у Паризу априла 1905 год. изгледаше да ће задовољити све.1 За несрећу, финансија и индустрија европска имају у својој сфери рада исто толико непомирљивих амбиција колико и балканске државе. Потписани зајам у Паризу остаде само као пројекат. За дуго време Београд беше колевка финансијских интрига и министарских криза које су биле нераздвојне, те у то време јако забринуше европску штампу. Но странка старих радикала (Пашпћ), дошавши на владу августа 1905 г., одлучи најзад, децембра 1906, да закључи у Француској зајам 1 Овај пројект потписалп су у Парпзу српскп мпнпстар финанспја п представнпци фрапцускпх, немачкпх и аустријскпх банкарскпх кућа. Тицало се једног зајма од 110 милијона, којим је требало пзвршитп паоружање, саградити нове железничке путове п исплатити остатак дуга са краткпм роком. Наруџбине је требало извршпти сразмерно, 10 за француској, 30 у Аустрпји 30 у Немачкој. Саме наруџбине створиле су прпјатељску поделу; француска пндустрцја примала је на себе да Србију снадбе топовима п муницијом; остали артиљериски матерпјал, нарочпто запрегу, требале су да спреме фабрпке Круп п Шкода. Наоружање пешадпјско (пушке и мунпцију) материјал за железнице остало је аустро-немачкој пндустрпјп.