Delo

БЕЛЕШКЕ Новопазарски санџак. — (Ernst Schultze : D i е Redeutung d e s S a nd s c h a k Novipazar. Geographische Zeitsehrift, 1908., XII, 652—7). E. Schultze износи у овом чланку важност Новопазарског Санџака у uoгледу комуникацпје и међународних односа. Споменувши у неколико речи географске особине ове области, писац налази да важност Новопазарског Санџака потиче поглавито од његова географског положаја. Новопазарски Санџак лежи између Србије, Црне Горе и Аустро-Угарске и свака би га од ових држава, зарад својих садашњпх потреба, врло радо заузела. Србија тежи за Новопазарским Санџаком још и стога, што се у тој области, у Средњем Веку, развила српска држава и култура и што су у њему три четвртпне становнпштва православни Србп. Али не само да би се остварењу ове тежње противила Аустро-Угарска, но би јеометала и Црна Гора, јер између народа и владалачких кућа у Србијп и Црној Гори постојп сталап антагонизам. Ови посебни пптереси српскпх држава неће ометатп рад, кад послом буде руководила Италија, којој је преостало Балканско Полуострво за економско завојевање. Италпја тежи да продре из Црне Горе у унутрашњост полуострва и стога смера саградити железницу од Скадра ка СИ; ту бк железницу, која би нролазила кроз Новопазарски Санџак, на СИ прпхватила Србија. Како се у Аустро-Угарској боје да би се овом железпицом привреднп саобраћа.ј Балканског Полуострва одстранио од аустро-угарских земаља, с те се стране покренуло питање о грађењу железнице Сарајево -Солун. за коју је потребно још само железницом спојити Увац и Митровицу. Ако се обе ове тежње остваре, у Новопазарском Санџаку укрштаће се две железнице и прибавити му понова онај положај, који је у Средњем Веку имао. Ова су излагања обојена ппшчевпм осећањем, uo коме се јаспо видп да је писац нерасположен ирема Србији п Српском Народу (Србе, који теже за стварањем националне државе он с подсмехом назива „Herren Serben“) и према Италији, а да је, на против, велпки нријатељ Аустро-Угарској. Услед те нристрасностп и недовољне обавештепости, писацје исказао неколика петачча тврђења и сам себи иротивречио. 'Гако иисац узима да је одлуком аустро-угарског владаоца о анексији ова и правно призната; међутим анексија још нпје добила међународпу и једину правну санкцију. Тврдећп да је анексија правно призната, писац