Delo

12 Д Е Л 0 ШЕСТА ГЛАВА I Карнотов став или принцип ентроппје. — II Термодинампка живпх бића. — III Карнотов став и његове консеквенце у природи. — IV Општа примена осповна два става на физичке, економске и соцпалне појаве. I Све што је речено за принции Мајеров нримењује се и на Карнотов став са разликом у томе, што се последњи став представља неједначином. SdO < = 0 dQ је топлота а Т температура средине. Прво вреди за затворен циклус преверзибилни, а друго за реверзибилни, па тело, односно систем, зависио од два или безброј параметара. Овај је став изведен из појава, да се топлота са хладног тела не може пренети у топло без утрошка рада. Температура Т се овде мери од апсолутне нуле. Пођпмо од појава, који је подлога за извођење става Кар. . dQ нотовог, одпосно става о ентропији, јер се количник зове ентропијом. Став гласи: да топлота не може да кружи из топлог у хладно без утрошка рада. Ако се топлота узме да је кретање, зависно од финих материјалних делића, значи нисмо у стању променити брзину нижу у вишу без утрошка рада и ствар је по све разумљива одмах. Да се добије већа брзина мора се извесан рад утрошити, и онда је могуће топлоту пренети из хладног у топлу средину. Ово је идентично са дизањем терета из нижих у више нивое. Пренос је могућ само утрошком рада. Кад се тело донесе у виши ниво, онда је и ту као у нижем нивоу сума између кинетичке и нотенцијалне енергија стална. У нижем је нивоу већа кинетичка енергија од потенцијалне, у вишем обратно. То је псти случај код топлотних појава; у хладнијим срединама је мање кинетичке енергије но у топлијим, а обратно је са потенцијалном. Без рада се не може тело дићи, ни тоилота пренети из хладније у топлију средину, а обратно је могуће, јер се је већ раније утрошио рад за пренос у већу средину и за дизање температуре извесне средине. Ако у неједначини 5 ^ = 0 замислимо dQ и Т изражено живом силом, онда се овај став после незнатних редукција своди