Delo

14 Д Е Л 0 стема, који у изотермичкој трансформацији могу дати корисну енергију, већу од оне изгубљене, за постанак тог процеса (илузнја за могући вештачкн перпетуум мобиле). Последње су појаве могуће код ткања и организама и изгледа да је поменути прпнцип другог смисла. Рад вискозности и трења може бити познтиван као и негативан. Принцип одржања материје и енергије важи и за жива бића, која асимилирају храну, луче унотребљене материје, услед чега се њихова тежина мења, расте или оиада — не стварају нову материју, нити је уништавају. Лако је разумети да из физичких појава код животиња није тешко наћи примену термичких општих закона и за жива бића и извести неке основне законе анималне енергетике. Ако унутрашња енергија стоји непроменљива, ако животињска махина ради по затвореном циклусу трансформације, лако се може први закон термодинамике контролисати. Енергија, која се телу даје за извесну периоду, једнака је енергпји, коју тело даје околнни. Енергија долази од хране, храна сагорева респирацијом и енергија се даје мерити топлотом сагоревања ове хране. Похватаним односима између ових количина физичких, које се дају мерити, добијамо могућност за верификацију принципа одржања енергије. Из номенутих појава добили бисмо све нужне податке за верификацију принцина одржања енерције. Кад организам ради (креће махину), онда он даје околини поред топлоте, коју зрачи кад не ради, још н једну комплиментарну топлоту једнаку учињеном раду: тело се загрева. Извршени рад који се претвара у топлоту, а бива на основу контракција мускула, бива на рачун топлоте. Кад би унутарња сагоревања при раду била иста каква су у миру, онда би се човек расхладио радећи. Кад се ради сагоревања респираторна расту да накнаде не само енергију, која се јавља у форми рада, већ и емисију комплиментарне топоте, која се додаје оној емисији за случај нормални (кад се не ради). За режпм рада ваља храну појачати. Мотори се анпмални разлнкују привидно од термичких. Енергија, коју даје организам при раду, велика је, она је пети нли шести део целе енергије, коју организам нма. Ако би се утрошком хране загрејао термички мотор, рад би био незнатан који би се из те топлоте добио. У организму нема поред казава и рефригатор (кондензатор). Међу разним тачкама нашег организма нема ни 2—3° разлике, што је услов да се добије пзвестап рад из топлоте но Карнотовом принципу. Ово не значи