Delo

ТУМАЧЕЊЕ фИЗИЧКИХ II СОЦПЈАЛПНХ ЦОЈАВА 17 Ако се хоће да нретвори топлота у рад мора се рад моћи иретворнтп у топлоту или усвојити прелаз топлоте из топлије у хладпу средину без утрошка рада. Махина за хлађење са течним амонијаком позајмљује топлоту од течног расхлађеног амонпјака, да је да околини; ова се трансформација вештачка компензира природном трансформацијом, која се производи, трошећи рад претворен у топлоту за кретање махине. Ако где нађемо у природп вештачку трансформацију није тешко наћи ириродпу, која је компензира, обратно нпје случај. Вредност трансформације једне калорифичне енергије на датој температури јесте однос између топлоте и апсолутне температуре. 500 калорија на 100° имају вредност трансформациону = 1,340 3 i 3 55 55 55 0° 55 55 55 500 273 = 1,831 Када са 100° сиђе на 0° вредност порасте за 0.491. У природној трансформацији ова вредност расте — ентропија расте. Вредност се трансформацпје друге какве енергије налази, ако се пстп сматра као топлотна енергија на температури бесконачној. Са овом се дефиницијом ентропија да прпменити и на остале појаве физичке као и на термичке. Величина за коју расте вредност трансформациона узима се за мерило ентроније. Енгроппја је каквог система дефинисана, као н енергија, приближно једној константи. Ентроппја је сума свих вредности варнјација вредности трансформационпх, кад систем ирелази из прпмитивног стања у садање. Ентронија расте у нриродним трансформацијама а опада у вештачким. У изолованим системима расте ентроиија. Ово је повод хипотези да ће космос доћи у једно унпформно мирно стање — смрт. Карнотов се прннцип садржи у појави, да је немогуће топлоту упутпти са хладног у топло тело у систему тела у ком се не вршп каква друга трапсформација, или махина не може радити само једним извором. Из овога се пзводп принцип деградацпје енергпје и ирелаз виших врста енергпја у ниже топлотне. Кад би се могла створпти диференцијација температура у систему затвореном, уппформне температуре не компензирајући то еквнвалентном природном трансформацнјом, имали би перДело, књ. 54,