Delo, 01. 01. 1910., str. 421

414 Д Е Л 0 рала нове намете. Ударен је прнрез од 40 од сто па непосредни порез. Тај је прирез требало да донесе четири милиона. Његов провизорни карактер учинио је, да се овај огромнп терет лако поднео. На против, повећање посредних пореза, нарочито на петролеум и дуван, требало је да има сталан карактер. На овај се начпн добио суфицит од 2,440,000 динара, уместо предвиђеног дефицита, који је требало даизнесе 6,400.000 динара. Овај је суфицит, захваљујућп строгости у утеривању 4,140.000 динара ненаплаћене порезе, подигнут на 6,580.000 динара. Првп пут после толико година буџет се остварпо са суфицитом, те се на тај начин, иочевши од 1905 г. могло одржати обећање, дато пореским обвезницима, и укинути прирез од 40и/о. Уз пркос овој редукцији прихода, и буџет од 1905 г. оставно је суфицит, а тако је и доцније бивало, и ако министар, који је остварпо реформу од 1904 год., г. Пачу, беше после тога сишао са министарске столице. У историји српских финансија буџет од 1904 г. значиће једну епоху. Са њим је тек Србија нознала суфицит, са њим је познала иоштење и јасност, чега, по несрећи, још нема довољно у државним рачунима. Са старим лутањем ишчезле су такође и извесне ружне навике, као пуштање у циркулацију благајничких записа под врло неповољним дриликама. Ниже ћемо видети, да чак и за време врло озбиљне полнтичке кризе, у јесен 1908 год., кад се земља, сматрајући да стоји дред конфликтом са Ауетријом, оружала очајнички, није емитован ниједан динар благајничких заииса, а једини летећи дуг, који је тада учињен, био је зајам код Народне Банке у суми од седам милиона. Али не претичимо догађаје. II. Ввсдици спољни зајам и борбе за утицај. Почетком 1905 године нови је режим имао право поносити се а српски је народ могао бити задовољан. По несрећи, малим хрншћанским државама на плирским полуострву, којима је дипломатија дала право на живот, али им одузела право на простор u време да се развију, ретки су легш дани и кратка су века. Турека тиранија, која је трајала четири столећа, оставила је ове државе у најпримитивнијем привредном стању.