Delo

Ч. Л 0 М Б Р 0 3 0 47 ширпх гранпца. П е л м а н каже врло лепо: „Казна је реакција друштва спрам антисоцијалних радњи; ко неће да се саображава друштву, тај се мора из њега уклонити“. Колика је опасност по друштво пустити неизлеченог злочинца после извесног одлежаног затвора, може сваки лако замислити кад зна да се сваке године но неколико стотина тих антисоцијалних елемената пуштају понова у друштво из казнених завода. Сваки зна да су теорије, по којима казна треба да служн као средство застрашивања застареле јер су остатак из доба кад се сматрала освета (пспаштање) као главни разлог кажњавања. Нема сумње да ће будуће криминално право бацити све сколастичне заблуде и неће се стидети да дубље иростуднра човека и друштво човечпје. Под енглеским краљем Хајнрихом VIII-ом обешено је 72.000 преступника али је његова наследница краљица Јелисавета, за цело дуго време њене владавине била мнрна од злочинстава. Данас има многих болећивих људи који хоће да укину с.мртну казну, јер се грозе од ње и цело ово питање узимају само са стране осећаја. Али не треба заборавити да сваки, и најобразованпји, човек кад чује да се десио некн страховит случај скрнављења и убиства каквог невиног детета, сам зажели да таквог звера својеручно убије као бесног пса. То је можда остатак од наших давних прадедова, а линчовање је његов најјачи израз у Америци. За 12 година је у Америци на 1.281 лицу извршена судска пресуда док је 2.093 особа линчовапо. Има старнх злочинаца који се никад не могу поправити. Маса је таквих који су по 10 и 20 пута били кажњавани. А зар се и при првој казни не види да такви људи просто не иристају у друштво јер у себи немају никаквих услова за правилан живот. Склоништа за непоправљиве зликовце и болнпце за умно оболеле кривце неопходни су заводи у једној културној држави. Ово издвајање таквих елемената из људског друштва треба да је доживотно. Да завршимо овај одељак о злочинству и душевном обољењу речима самога Ломброза: „Да ли треба зато да извитоперујемо или одричемо истину, што је закон неће да призна па је наишао на лажан пут, тиме што је хтео да испитује злочинство не познавајући злочинца? А зар није правилније законе подешавати спрам чињеница, но фалзификовати чнњенице да би их довели у склад са законом, а