Delo

8 Д Е Л 0 ефендија, и да ме тражиш од тија. Ето то је Цветко, селски војвода од село Глуво, а то је Вујко, селски1 бањански војвода. А да знајеш још и тој, ете ти га више манастира војвода Петко са петнаест четника. Ручак им однесе Вујко со попа Гавру. Док је ово говорио показиваше руком на два сељака, а кад ућута, извуче пажљиво иза појаса убрус и дувајући тешко кроз нос брисаше са дебелог врата и чела зној који у крупним грашкама избијаше. Одлучан и нркосан, није марио више за себе, већ гледаше да се што страшније освети свима, не мислећи шта ће даље од њега бити. „Пеки, пеки1 2, чорбаџи“, више је мрмљао кроз нос престрављен мудур ефендија, мали и сув човечуљак, слушајући ову тешку оптужбу и гледајући преплашено жмиркавим очима на свет који се слеже одједном крај њега. Ово му све дође изненада, те му се учини испрва као да га је гром ударио. А кад виде да је жпв и да му није ништа, он се поврати мало и одахну, па настави нешто гласније. — Без гајле,3 без гајле, чорбаџи Шишко! Ти си љут, па не знаш што збориш. Ово је царска земља. Мије сме царски људи. Мене го каил имаш за све. А затим гледајући своје жандарме где, измешани са народом, начуљили уши и испружили шије, он се застиде што се препао, и прекоревајући себе за кукавичлук, баци поглед на снежне врхове Шаре, изви главу ка конзулима, који као и народ слушаху пажљиво све, подиже глас да га сви чују и отеже: „Чорбаџи бре, оде ли твоја глава, ете и моја нек иде. Да ми се поганиш на моја брада, ако се тебп пакос стори! У царско здравје раат си оди где сакаш“. За то време об'а оптужена сељака стојаху побледели крај њега, слушајући и преносећи терет тела с ноге на ногу. А кад им се мудур окрете, шкрипећи зубима и лупајући дланом о револвер за појасом, Вујко се проби напред и дрско добаци мудуру: 1 Пре конституције турске, у сваком хришћанском селу била је четна организацпја. Село је имало оружану своју чету и свога војводу, поред реонских и усташких војвода који су живелп одметнути од власти. а Добро, добро. 3 Без бриге.