Delo

28 Д Е Л 0 ција рада и топлоте. Слично би било потребно наћи израз, којим би се, ма у којој појавп социјалној, дала одредити, тако звана социјална енергија. Као што је за физичку енергију, према томе да ли је обична механичка или електрична, термичка, хемијска, нужно знати зависили од малог или већег броја параметара, тако је за социјалну енергију потребно знати, који је и како је параметри детерминарију. Кад се нађе математички облик социјалне или економске енергије, онда се лако може наћи и облик ентроппје. Прелазимо, као да су нађене једначине за енергију, на извођења аналога физичким извођењима из ова два термидодинамичка закона. Као што је по ентропији тенденција процеса природних да се сав рад могући претвори у топлоту, из које се не може више рад јавити, ако се постигне топлотно стање једнога нивоа униформна тоилота — тако је п у економији, крајњи је процес претварање свих могућих врста радова у капитал и то имобилни материјални, морални и интелектуални. Кад последњи процес наступи, равнотежа је у економији стабилна и стање је социјално у стадијуму изумирања. Живот економски читавих изумрлих раса и народа култура старих: асирске, вавилонске, мисирске, грчке, римске, европске средњега века и новије ноказује очито да горњи принцип вреди. Шта је то што остаје после несталих народа, који су у свима акцијама својим давали појаве, које су манифестацпје номенута два принципа? Остају споменици материјалне, моралне и умне културе — остаје имобилни капитал, као последња трансформација материјално-умног рада, и напора несталих народа. Нове културе, које постају и живе по тим законима, теже истим процесима. Ако постој н континуитет између култура, јер их има за које се не може рећи да је било наслеђивања (америчке и европско-афричко-азијске), у новим културама има позајмица старих напора, старога рада и капитала социјалног. Да се изврши верификација горњих принципа и овде је, као у физичким појавама, нужно чекати крајњи процес у диференцирању раса, народа и векова у култури, и имати пред очима последње дане светске културе, као завршни процес људске економије. Ентропија нримењена на васиону има значај општег мира — и претворен тотални рад у топлоту, а у социологији парцијалне