Delo

ТУМАЧЕЊЕ фИЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 27 носу малих јачина узрока каквих појава. мање је дејство нертурбационих узрока, док је оно тако велико при појавама, где се ради са појавима, који су решења диференцијалних једначина. Тренутци су у животу, за обично ироматрање, коначне количине. Разлике за два момента дају разлике у појавима економским, а сви скупа дају фазе појава које чине целину, живот економски. Описивати све фазе није задаћа теорије правог сазнања. Ваља знати основне процесе по којима се те фазе јављају, мењају и гину. Вакони природни постоје и онда кад тих појава нема, а да је то истина, доказ је што се живот економски јавља, чим се потребан број елемената у каквој средини јави, што је могуће само из разлога ностојења сталног дејствовања узрока по вечитим законима. Задатак је у економији, као и у физици, поћи од решења, од интеграла ка диференцијалним једначинама, да бн се сазнала каузалност међу појавама, да би се дошло до моћи предвиђења. Ваља код једних количина уочити нромене приликом мењања других, које на њих утпчу, свезатп све релацијама, па носле тога, решења тнх једначина верификовати оним, што чулима опажамо, и експериментом откријемо. Ако успемо доказати могућност нримене два основна принцииа термодинамичка за економске појаве, онда је основни проблем економпје сведен на задатак чпсто позитивне науке и мислим да he се тиме и нов облик и самој науци економској да да. Ово све вреди за сазнање онштих закона по којима се процеси у физичко-социјалном свету врше. Ти закони не могу нас увести у тајне механизама, којп спајају узроке и ефекте њихове, они не могу битп одговори на питања о крајњим узроцима постанка материјалних кретања. За ово последње сазнање остаје спекулацији сувише пространо поље, и метафизика се нпкада исцрпсти не може у нокушајима да синтезама склана слике о тајнама механизма природних, по којима се трансформације појава врше у стварању много-струких и разних појава пред нашим чулшма. Из овога овде изнетог јасно је, ако узмемо један општи проблем економски, на пример богаство, да би се богаство као општи проблем економскп могло изразитн, као функција рада и капитала, аналого енергији која се да изразити као функ-