Delo

426 Д Е Л 0 Прво време у Москви Љовина занимаху коњи, доведениг из села. Он је хтео да ствар вожње удеси што може боље и јевтиније; али се показало да своји коњи стају скупље и ипак су се кочијашка кола узимала. — Реци, нека зовну видара. Можда је убој. — А за Екатарину Александровну ? — упита Кузман. Љовина сад већ није поражавало, као у прво време његовог живота у Москви, што је за превоз са Воздвиженке на Сивцев Вражок требало упрезати у тешке каруце пар јаких коња, да одвуку те каруце по измешаном снегу четврт врсте и да стоје тамо четири сата, плативши за то пет рубаља. Сад му је то већ изгледало природно. — Реци кочијашу да доведе два коња за наше каруце, рече он. — Разумем. И решивши тако лако и просто, благодарећи градским условима, тешкоћу која би у селу изискивала толнко личног труда и пажње, Љовин изађе на врата и, викнувши кочпјаша, седе н пође на Никитскују. Нутем он већ није мислио о новцима, него је нремишљао о томе, како ће се упознати с петроградским научником-социјологом и како ће разговарати с њим о својој књизи. Само у прво време живота у Москви Љовнна поражаваху они, чудновати за сеоског становника, непродуктивни но неизбежни расходи, који се тражаху од њега са свих страна. Али сад је он већ навикао на њих. Њему се десило у овом смислу оно исто што се, кажу, дешава пијаницама: прва чаша иде опоро, друга лакше, а после треће лете чашице као тичице. Кад је Љовин разменио прву хартију од сто рубаља при куповш>у ливреје лакеЈу и вратару, он и нехотице мишљаше да ће ове непотребне ливреје — али неизбежно неопходне, судећи по оном дивљењу кнегиње и Китипке, кад он наговести да бп се могло проћи и без ливреје — да ће ове ливреје стати колико два радника за цело лето, т. ј. око триста радних дана, од зветле недеље до госпојинских поклада, и сваки дан пун теиког рада од ране зоре до мркла мрака — но ова хартија од сто рубаља ишла је још доста опоро. Али следећа, размењена при куповању провизије за ручак, на који беху позвати рођацг, а која је коштала двадесет осам рубаља, ма да и изазва у ЈКовину успомене о томе да двадесет осам рубаља јесу петнаест