Delo

428 Д Е Л 0 да he Метров сутра у једанаест часова бити код њега и да би се радо упознао с њим. — Ви се одлучпо поправљате, пријане, мило ми је видети, — рече Катавасов, сретајући ЈБовина у маленој гостинској соби. — Чујем звонце и мислим: не може бити да је на време... Јеси л’ видео како Црногорци? Ратничка пасма. — А шта? — упита Љовин. Катавасов му укратко исприча последње вести и, ушавши у кабинет, упозна Љовина са малим, чврстим човеком, врло пријатне спољашности. То је био Метров. Разговор се зауставн кратко време на политици и на томе како гледају у вишим петроград^ским круговима на последње догађаје. Метров саопшти, познате му из сигурних извора, речи које ]е тобож овим поводом изговорио император и један од министара. Катавасов је такође чуо као сигурно да је император рекао сасвим друго. Љовин се постара да смисли такву ситуацију, у којој су и једне и друге речи могле бити исказане, и разговор о томе ирекиде се. — Да, ето написао готово читаву књигу о природним погодбама радника у односу према земљи, — рече Катавасов, ја нисам специјалпста, али ми се као природњаку допало то што он не узима човечанство као нешто ван зоолошких закона, напротив, види зависност његову од средине, и у тој зависности тражи законе развића. — То је врло интересно, — рече Метров. — Ја сам управо почео да пишем књигу о сеоском газдинству, али проучавајући главно оруђе сеоског газдинства, радника, ја сам нехотице, — рече Љовин, црвенећи, — дошао до потпуно неочекиваних резултата. И Љовин поче обазриво, као да испитиваше терен, излагати свој поглед. Он је знао да је Метров написао чланак против опште-примљене политичко-економске теорије, али у коликој се мери могао надати да нађе у њему симпатију за своје погледе, он није знао и није могао докучити по паметном и спокојном лицу научника. — Али у чему ви видите особита својства руског радника? — рече Метров. — Да ли у зоолошким, тако рећи, његовим својствпма, или у оним погодбама, под којима се он налази? Љовпн впде, да се у томе питању већ исказиваше мисао, с којом се оп ннје слагао; али он настави излагање своје