Delo

АНА КАРЕЊИНА 429 мисли која се састоји у томе, да руски радник има потпуно засебан од других народа поглед на земљу. А да би доказао ту поставку, он иохита да дода, да, по његовом мишљењу, овај поглед руског народа на земљу проистиче из његове свести о своме позиву да насели огромно, незаузето пространство на истоку. — Лако се може пасти у заблуд.у, правећи закључке о општем позиву народа, —• рече Метров, прекидајући Љовина. Стање радника увек ће зависитн од његовог односа према земљи и капиталу. И, не дајући Љовину да доврши своју мисао, Метров му поче излагати особитости своје теорије. У чему се састојала особптост тога учења, Љовин није разумео, јер се није ни трудио да разуме; он је видео да је Метров, исто онако као и други, без обзира на свој чланак у коме је побијао учење економиста, ипак гледао на положај руског радника само с гледишта капитала, зараде и ренте. Ма да је он морао да прпзна, да је у источном, пајвећем делу Русије, репта још равна нули, да се зарада за девет десетина р.уског становништва изражава само у нсхрани самих себе, и да капитал не постоји друкче него у виду најнрвобитнијих оруђа; али он је само с овог гледишта расматрао сваког радника, ма да се у многоме разилазио с економистима, и имао је сврју нову теорију о заради коју изложи Љовину. Љовин је нерадо слушао и спочетка опонирао. Он хтеде да прекине Метрова, да би исказао своју мнсао која је, по његовом мишљењу, морала да учини излишним даље излагање. Али затим, убедивши се да они тако различно гледају на ствар да никад један другог не могу разумети, он му није ни одговарао већ је само слушао. Без обзира на то, што га сад већ сасвим не занимаше оно што је говорио Метров, он је осећао нпак неко задовољство, слушајући га. Његовом самољубљу ласкало је што је такав научник тако радо исказивао пред њим своје мисли, са таком пажњом и поверењем нрема Љовиновом познавању предмета, понекад само једним наговештајем указујући на читаву страну ствари. Он је нриписивао то своме достојанству, не знајући да је Метров, разговоривши се са свима својим ближим познаницима, особито радо говорно о томе са сваким новим човеком и уошнте радо говорио са свима о предмету који га занима, а који му још не бн биојасан.