Delo

434 Д Е Л 0 — Па што, ако је то пријатније? — рече Љвов, смешећи се својим лепим осмејком и дотичући се до њене руке. — Ко те не познаје, помислио би да ниси мати него маћеха. — Не, крајност нигде није добра, — рече спокојно Наталија, остављајући његов нож за исецање књига на сто у одређено место. — Ходите овамо, савршена децо, — рече Љвов лепим дечацима који се, ушавши, поклонише Љовину и приђоше оцу, очевидно желећи да га о нечему упитају. Љовин хтеде да разговара с њима, да чује шта ће да кажу оцу, али Наталија отпоче разговор с њим, а одмах затим уђе у собу Махоћин, друг Љвова по служби, у дворском мундиру, да заједно некога сретају, и већ се започе непрекидни разговор о Херцеговини, о кнегињици Корзинској, о општини и напрасној смрти Апраксине. Љовин сасвим заборави на дату му поруку, и сети се тек при изласку у предсобље. — Ах, Кити ми је поручила да се разговорим с вама нешто о Облонском, — рече он, кад Љвов застаде на степеницама, испраћајући жену и њега. — Да, да, maman хоће да ми, les beaux-freres, наиаднемо на њега, — рече он, црвенећи. — И затим, што баш ја? — Онда ћу га ја напасти, — смешећи се, рече Љвова, која у својој белој псећој ротонди очекиваше свршетак разговора. — Е, хајд’мо. V На јутарњем концерту даваху се две врло занимљиве ствари. , Једнаје била фантазија Краљ Лир у степи, а друга квартет, посвећен спомену Баховом. Обе ствари беху нове и у новом духу, и Љовин је хтео да створи о њима своје мишљење. Отпративши свастику до њене фотеље, он стаде крај стуба и реши се да слуша што може пажљивије и савесније. Он се стараше да не одвраћа своју пажњу и не квари утисак, гледајући на капелниково махање рукама које тако непријатно увек скреће музикалну пажњу; стараше се да не гледа у даме са шеширима, које су брижљиво за концерат везале уши лентама; да не гледа у сва ова лица, која или ничим не беху заузета, или беху заузета најразличнијим иптересима, но само не му-