Delo

436 Д Е Л 0 његових следбеника у томе, што музика хоће да прелази у област туђе вештине, да се исто тако вара и поезија кад описује црте лица, што треба да ради живопис, и као пример такве погрешке, он наведе скулптора, који је намислио да из мрамора исече сенке песничких слика, које се подижу око песникове фигуре на постаменту. „Те сенке тако су мало сенке код скулптора, да се оне чак држе за степенице“, рече Љовин. Ова му се фраза тако допаде, али он није знао, далијетуисту фразу говорио раније, и то баш Песцову, те се, рекавшп то, збуни. Песцов доказиваше да је вештина једна и да она може достићи своје највише испољење само у сједињењу свих врста вештине. Другу тачку концерта Љовин већ није могао ни слушати. Песцов, ставши поред њега, готово све време говорио је с њим, осуђујући овај комад због његове излишне, отужне, намерне простоте, и сравњујући га са простотом прерафаелита у живопису. При изласку Љовин срете још много познаника, с којима проговори и о политици, II о музици, и о општим познаницима; између осталих срете и грофа Боља, на визиту коме беше сасвим заборавио. — Дакле, идите одмах, — рече му Љвова, којој он саопшти то, — може бити, неће вас ни примити, а затим дођите у седницу по мене. Затећи ћете ме још. VIVI — Можда не примају? — рече Љовин, улазећи у вестибил дома грофице Бољ. — Примају, изволте, — рече вратар, одлучно скидајући с њега бунду. , „Баш ми се не иде“, мислио је Љовин, са уздахом скидајући једну рукавицу и исправљајући шешир. „Зашто идем? 0 чему ћу с њима да говорим“? Пролазећи кроз прву гостинску собу, Љовин срете на вратима грофицу Бољ, која са забринутим и строгим лицем нешто наређиваше слузи. Спазивши Љовина, она се осмехну и понуди га у следећу малу гостинску собу, из које се чујаху гласови. У тој соби сеђаху на фотељама две кћери грофичине и позпати Љовину московски пуковник. Љовин приђе, поздрави се и седе поред дивана, држећи шешир на колену.