Delo

X Р 0 Н П К А 449 наћи у ствари и одзива код меродавних званичних кругова, који ово посве акутно питање сад баш претресају, — ствар је њихове оцене н увиђавности, а на нама је, да и сад и у будуће, верни своме задатку, оваква питања расправљамо, нп мало се не обзирући, хоће ли се наши закључци усвојити од надлежних, било у целини делимично или и никако. % # £ Преговори о овоме уговору, као што је познато, већ се воде пошто се, ево, већ читаве две ^одине на то није ни помишљало, једно због укочене парламентарне ситуације у држави нашег северног суседа и због незајажљивих захтева њених аграраца, а друго с тога, што се с наше стране једном већ увидело, да се и без трговинског уговора са Аустро-Угарском може живети, и то још интензпвнијим и свестранијим привредним животом, но што је то икада Србији било суђено. Нама се чини, да је овом приликом ове преговоре више желела Аустро-Угарска но Србија, јер је и њене унутарње привредне околности и спољне политичке прилике све то јаче упућују на зближење са балканским државама, а у нрвом реду са Србијом, која је ту скоро показала да се не плаши аустроугарских претњи и да је готова сва се жртвовати у борби за својом економском еманципацијом. Па ипак норед свега тога, што трговински уговор са А.Угарском више не представља за нас „brennende Rrage“, тј. и поред свих повољних околности, у којима се Србија данас и без трговинског уговора са Аустро-Угарском налази, мишљења смо, да се треба и овом приликом искрено потрудити, да до уговора и дође. Трговпнски уговор са А.-Угарском могао би нам, ако ништа више, отворити још један пут више ка другим светским пијацама, и тако бар посредно послужити нашим економским нптересима. С друге стране, трговннски уговори су уједно и уговорн пријатељства, а тек није ваљда потребно наглашавати, да су данас Србијк пријатељство и добри односи са Аустро-Угарском потребни, кад се имају на уму и они велики иривредни и културни задаци, које Србија има у што краћем времену да изврши, ако хоће да се оспособи за реакцију из годипе у годину све то опаснијему „Drang nach Osten“. Зато ми ове иреговоре са задовољством и поздрављамо. Али, сад настаје најважније питање: какав то уговор треба Дело, књ. 55. 29