Delo

450 Д Е Л 0 данас Србија да закључи са Аустро-Угарском? — На каквим основама тај уговор треба да буде? — Којим то правцем треба да упутимо нашу спољну трговинску политику? * Пре но што одговоримо на ово питање, потребно нам је, ради правилнијег одговора, осврнути се на стање, у коме се налазила наша извозна трговина и привреда у опште за време и пре неуговорнога режима са А.-Угарском, а то he рећи у неуговорноме тријенијуму: 1906—8 год. закључно и у времену пре њега, када су владали нормални односи. На годину пак 1909. обазрећемо се само у толико, у колико нам буду допустили статистички подаци за ту годину — који још нису потпуно сређени и до којих смо тек колико јуче — дошли. Овакав упоредни преглед нашнх привредних прилика после и пре 1906 год., даће нам јасну слику о томе, какве и у главном колике смо штете одн. користи имали за време неуговорнога режима — и на тај начин нам и најбоље показати, какав нам данас треба трговински уговор са А.-Угарском. »х* # £ При разматрању наше извозне трговине за време неуговорнога режима са А.-5ггарском (1996/8), мислимо, да ће бити довољно, изнети статистичке податке о кретању вредности нашега извоза а не и податке о количинама, јер би у томе случају реферат био претрпан бројевима а тиме и прегледност отежана, а у ствари до каквих других резултата не би дошли, пошто су се у овом периоду, по гласу статистике, и вредности и количине повећале.1 Сем тога вредност извезене робе много је погоднија са општег гледишта за оцену стања и развнћа извозне трговине једне земље, док су количине (са својим разним јединицама: кгр. m3, ком. итд.) од већег интереса за трговачки свет, одн. за специјалан преглед извоза појединих артикала. С тога ће се количине изузетно само тамо истаћи, где то буде изискивала нарочита потреба. 1 „Ако се разгледају колнчине п вредности извоза у овом перподу опазиће се озвесна постепеност у повећању, како код једних тако и код других.итд. (Статпстпка спољне трговпне Краљ. Србије за 1908 г. —Аналитички део стр. IX).