Delo

X Р 0 Н II К А 455 кгр.) с једне стране, и упоредимо просечну годишњу вредност извоза живе стоке у истом периоду: 24 мил. дпн. са вредношћу извезене живе стоке у 1908 год.: 5*6 мил. дин. с друге стране, — онда долазимо до резултата: да се извоз животињских производа у 1908 год. нрема ранијем просечном извозу, појачао за неких 12 милиона дннара а извоз живе стоке опао за 18 мил. динара.1 Ту диференцију од готово 6 мил. дин. у нашем извозу, не само да покривају но је и знатно премашају последњих година: други земаљски производи, у првом реду цереалије (чији је извоз од 12—13 мил. дин. одн. 113’5 мил. кгр. из доба 1894—1904, у 1908 г. скочио на 28 мил. дин. одн. 176-4 мил. кгр. — а у 1909 на 51 мил. динара) и производи, који су раније или врло слабо или никако и нису фунгирали у нашем извозу. То су н.пр. производи шумарства, чији извоз данас достиже до 3 мил. динара; производи пољопрпвредне индустрпје, чији извоз данас достиже 2 6 мил. динара; метали, чији извоз данас достиже на 3*6 мил. дин. (у 1909 г. чак 5 мил. динара) итд. итд. Из претходне таблице видели смо, у колико се за ове последње три године изменио карактер нашег извоза а из следеће таблице, види се, како су наши зецаљски производи поступно освајали нова и далека тржишта, еманцппујући се поступно од старих и пређе искључивих аустро-угарских тржишта. (В. табелу на 453 стр.). Анализа ове таблице показује: да, док је пређе извоз у Аустро-Агарску износио 86‘24% од целокупног српског извоза, дотле је он у 1908 год. спао на 276% (у 1909 год. је тај % нешто јачи: од 30%), а у години 1907 (кад смо преко целе године имали са Аустро-Угарском неуговорно стање) чак на 158%!! 2) да се, обратно, извоз за све три односно четири године у све остале државе, без изузетка, знатно појачао. Тако н.пр. у 1908 год. код Белгије од 0б% скочио је на 307%!! (у 1909 г. је тај проценат нешто мањи); код Немачке од б73% на 18% (у 1909 још јаче, а у 1907 год. чак на 404%!!); код Турске од 3% на 14%;1 2 * код Француске од 06% на 39%; код Енглеске од 1 У 1909 год. Иовоз жпве стоке према ранијем нросечном пзвозу мањи је за 15 мил. дпн. 2 Ну овде треба напоменути, да је од 1906 г. на овамо, вредност извоза специјално у Турску, Бугарску и Румунију, увек много мања но што наша статистика у овој табелп показује п да сав (х) впшак вредностп треба ба-