Delo

40 Д Е Л 0 били су средина, у којој је он добио своје прве утиске. И сама његова појава издавала је ово порекло из планина. Он беше дивовска раста, широких прсију, лица препланула на сунцу, ока бистра са оним смелим орловским погледом, који се обично приписује освајачима света. Као дечак од девет — десет година дође он заједно са својим нешто старијим братом Франческом у чаробну варош на лагунама, где је тада становао један од његових стричева. Он се нађе у атмосфери, која за Ђорђона беше онако кобна; ну бујни талас сладостраснога живота, који беше обујмио све, не дотаче се чеда сурових брегова алписких. У њему беше много отпорне снаге, као да је у себи носио нешто од прастарих шума његова родна места, које, израсле на оним гудурама, имају корене тако жилаве и гране тако чврсте, да могу пркосити свима непогодама. На овоме светскоме тржишту, на коме се Тицијан нађе, све је било светлост и боја. Дућани на Риалту, пијаца Св. Марка, Рива деи Скјавони пружали су најшаренију слику. Ђентиле Белини сликаше сунчану пијацу Св. Марка и блиставе процесије венецијанске. Ђовани Белини сликаше за цркве олтарске слике са нежним мадонама и сањалачким светитељима пред мрамором и златним мозаичким украсом. Нама није потребно, да се упуштамо у још спорно и нерешено питање, у чијем је атељеу Тицијан провео своје године учења. Ко је био рођен за сликара, мораојето постатгг у Венецији и без учитеља. Појава Ђорђоновау венецијанској уметности била је слична једноме метеору. Тек што је била заблистала, она се намах и угасила. Тицијан би на против био сличан једној звезди, што тихо блиста на плавоме небесноме своду и на своме лаганоме путу кроз бесконачне светове беспрекидно се пење, не умањујући никако своју светлосну снагу. Он, истина, беше за читаву годину дана старији од Ђорђона, ну тек пошто је био прохујао читав низ година после смрти овога, беше Тицијан на зениту своје славе. Дуже од шездесет година задивљаваше он своје савременике бесмртннм творевинама својим. А када подмукла болест прекрати нлодни живот његов, бројаше он деведесет и девет година. Огромна кужна зараза поред безбројних жртава покоси и њега, те нам његова смрт не изгледа впше као природни завршетак, већ као насилни прекид његове стазе живота. Ретко је наћи уметника, који је пожњео толико признања