Delo

Т И Ц II Ј А Н 45 Алфонза слути се у једној слици у Галерији Пити у Фиренци, ну салик Лукрецнје Борђије изгледа да је изгубљен. Салик Федерига Гонцаге слути се у једној слици из Прада у Мадриду. Онјелеву руку ставио на мач, а десном милује свиласте власи једнога псетанцета. Салик Ф и л и п а II носи све карактерне ознаке Тицијанове уметности. Његово мало привлачно, бледо лице са црвеном косом и брадом добило је у Тицијанову портрету отмености, пред којом се губи неугледна спољашњост његова. Слика је била послата краљици Марији из Енглеске, чпју је руку Филип просио, са нарочитом напоменом, да је не треба посматрати из сувише велике близине. Ну слика пронзведе изврстан утисак. Сама краљица изјави, да се у њу сасвим заљубила. У женским портретима уме Тицијан да доведе у склад доба старости и положај дотичне жене са њеним оделом, које је скоро увек раскошно. Класичан пример за то пружа његова т. з. la Bella (у Галерији Питн у Фиренци), у којој се слути, како изгледа не са много права, портре херцогиње Елеоноре из Урбина. Скупоцена хаљина од шафранастоплавога сомота укрива набубреле форме младога тела. Белина њених прсију надмеће се са белом бојом поруба кошуље, који извирује испод хаљине. Пспод ведрога чела, чију површпну оживљује неколико враголастих витица кестењасте косе, блистају сасвим загонетно очи, влажне, као да су тог тренутка са њих убрисане сузе. Ипак у њима се крије нешто ћудљиво као и у цртама око уста. Код његове Флоре (у Галерији дељи Уфицп у Фпренци) човек је у недоумици, да ли је уметник имао пред очима извесну идеалну лепоту или је она однста портре. Мислило се, да је Тпцнјан у њој представио Виоланте, једну од лепих кћери Палме Векно, у коју се, према скаски, Тицнјан био загледао. Овално лице са меканом линијом подбратка и блиставим оком. Пуне, заобљене форме тела. Јако деколтована. Нарочито је брижљиво третирана дпвна коса њена злаћане боје, каква је тада у Венецији била нарочпто у моди. У десној руцп држи она руже и љубичице, што је дало повода, да се у њој гледа богиња цЕећа. Од познијих портрета његовнх нарочито се истиче портре младога Енглеза(у Галерији Пити у Фиренци), који је сав у црноме, са загонетним погледом плавих очију, које још једино уносе промене у монотону површину црне боје. У своје позно доба, изгледа, Тицијан није поклањао много пажње