Delo

44 Д Е Л 0 Тако са славом највећега колориста у ИталиЈи спаја Тицајан славу највећега портретиста у својој домовини. Његов завидан положај у европској уметности има он првенствено да захвали своме еминентноме дару једнога портретисте. После смрти Ђованиа Белини он бива проглашен за официјелнога портретисту државнога са обавезом, да за Палацо Дукале изради портре свакога новога дужда. Овај положај створи му могућности, да дође у додир са дворовима у Италији. Херцог из Фераре Алфонзо од Есте упознаде се са Тицијаном и поручи код њега неколико слика. Дворови у Мантови и у Урбину хитају, да не пзостану иза двора у Ферари. Почетком тридесетих година поче његова слава да се шири по Европи. Приликом своје посете у Мантови имађаше Карло V прилике, да види портре младога Федерига Гонцаге. Последица овога беше сусрет Карлов са Тицијаном у Болоњи (год. 1533.). У то доба и папа Павле III труђаше се, да за себе придобије сликара. Он му понуди смрћу Себастијана дел Пјомбо упражњено место чувара папинога печата. И Карло V позва Тицијана себи у Аугзбург. У овоме натицању световне и црквене власти, да за себе придобије Тицијана, победи световна, јер она нуђаше много више. Пут Тицпјанов у Аугзбург био је ирави триумф. Цела земља учествовала је у његову иуту. Он се бави читавих осам месеца у Аугзбургу и за то време сликаше он чланове царске породице, немачке кнежеве, генерале и цареве саветнике. Положај, који он тада беше себи као портретист учврстио, остаде непоколебан све до смрти његове. Није било скоро ниједне значајније личности у Европи, која није желела да буде од њега сликана. Најранији портрети Тицијанови изгледа да су постали у истоме расположењу духа, којеје одушевљавало Ђорђона. Његов портре т. з. А р и о с т а има све особине Ђорђонове уметности. Пошто беше написао свога Беснога Роланда, бављаше се од 1517. год. велики песник на двору у Ферари. Салик ноказује једнога човека фина, пуна лица, уоквирена дугом, таласастом косом. Дубок поглед са изразом тешкога душевнога бола. Уметничко схватање је овде чисто лирско, онако како је доминирало у уметности Ђорђоновој. Ну у доцнијим портретима стоји он потпуно на својим ногама. Он дуго ради на двору Алфонза и Лукреције у Ферари. Остало нам је записано, да је он овде сваке недеље добијао пред хонорара усољена меса, салате, уља, кестења, поморанаџа, свећа, сгра и пет „мера“ вина. Портре