Delo

Т И Ц И Ј А Н 51 љено, како цар у белој мртвачкој хаљини клечи пред св. Тројицом у највећој скрушености духа (налази се у Праду у Мадриду). За Филипа II сликао је он осем античких мартирија као Тантала, Сизифа и Прометеја и хришћанске мартирије на пр. мартиријум св. Лаврентија. Беше поручена и једна М а г д алена, која је требала да буде плачна што је могућно више. Он је наслпка као покајницу са плачним очима, са библијом пред собом која почива на једној лобањи (слика се налази у Ермитажу у Петрограду). Он наслика и М а t е r d о 1 о r о s а, која у оделу монахиње јадикује и крши руке пред крстом, о коме впси њен син (у Галерији дељи Уфици у Фиренци). Овај мрачни суморни тон, што ове слике прожима, одјекиваће после у уметности Барока. У једној од његових последњих слика Крунисању трновим венцем (око 1571. — налази се у Старој Пинакотеки у Мпнхену) садрже се већ сви елементи уметностп Барока. Веле, да је ову слику једнога дана угледао Тннторето у атељеу уметникову и изразио своје необично допадање. Тада му је Тицпјан даде на поклон. Техника сликања је орнгинална. Кад се врло близу слике стане, онда се види само хаос од црних, белнх, црвених и жутих мрља, које су кичицом набацане, а када се нађе правилно одстојање све се у слици стана у рељефну појаву. Догађај се збива ноћу. Горе виси један канделабар, који се дими. У суморној светлости његовој бес мучитеља Христа изгледа још ужаснији. Последња слика Тпцијанова беше Pieta, коју је сликао за свој сопствени гроб (налази се у Академији у Венецији). Ну она остаде недовршена. Тицијан никада не беше свестан идеалист. Он у својим сликама често слика ствари, које би прави идеалист избегавао. Кад слика Улазак Марије ухрам (у Академији у Венецпји), он слика један велики скуп народа. Ту су сенатори и охоле патриције, ту нагиздане племићске жене, продавачице и просјаџи. Раскош тога доба говори из блиставе палате на стубовима, која се налази у позађу. Са њом драстично контрастира живописна продавачица јаја поред степеница. Диспозицијом маса, покретом гомиле, градацијом акције уметник је умео да начини малу Марију главном личношћу у слици. Компактној маси на левој страни ставља се на супрот света девојчица у простој плавој хаљини, која се без ичије помоћи са детињском поузданошћу пење уз степенице, на врх којих стоји првосве4 *