Delo

6 Д Е Л 0 једнни грех, што су му се румене, деветнаестогодне усне врло пријатно смешиле, а смеђе око гледало тако поверљиво и питомо, као у срне Сигфридове Геновеве, коју смо после конфирмације, у лештару, читали, гушећи се у сузама. Слушај, па ме ожали, али не осуђуј. Има тренутака кад и камен устрепери. Ти знаш, да одавна радим студију о праузроку привиднога кретања. Био сам већ на свршетку (чак сам био нашао и пригодно ,,мото“), кад ми је д-р Валд (сећаш га се по оном грдно великом римском прстену, који никако не скида) напоменуо, да се у библиотеци у Скатунгу находи дело осамнаестога века, у коме, у одељку VI а, има мисли, које се готово подударају с мојом основном мишљу. II ја сам онда, једног сунчаног понедеоника, пошао возом у Скатунг. Увукао сам се у свој купе, навукао завесе и, шћућурен у углу, размишљао о најглавнијим видовима, у којима се кретање јавља. Воз је ишао, мал’ не брзином мојих мисли. Одједном један туп удар. За њим још један, па још један. На онда чудан потрес и стропоштовање ствари из плетених решетака над седиштем. Уз то настаде ужасна шкрипа точкова и воз, дршћући сав, стаде као кад рањена орлушина падне с високе стене, да тресући крилима издахне на земљи. Кад сам, доста узрујан (што да кријем?), изишао у ходник на колима, спазио сам најпре — њу. Та „она“ није била никаква жртва катастрофе, већ младо девојче, које је, бледа лица и усплахирена погледа, стојало крај прозора и очекивало, шта ће даље бити. Ја не знам, како је, драги мој Пеле, дошло, али чим сам је видео, мени је слетело са усана питање: „Шта је то бил»?“ и заменила га једна збуњена реченица: „Госпођице, вама је зло?“ Она ме погледа меко, топло, предано, да нисам имао времена чекати њену реч, већ још збуњеннје промуцах: „Одмах ћу донети воде!“ и прилично неспретно провукох се поред ње, па на спољашња врата колска сиђох доле. Разуме се, да се вода није могла добити. Воз је био стао на једној благој узвншици пред високим мостом на провалији Клонде; два кондуктера, влаковођа и његов помоћпик обилазили су око локомотиве, на доста нразном возу отворио се гдегде и прозор, кроз који вири глава с нутничком капицом или с раштрканом пупђом и блепе у иослугу, што се забавила око локомотнве, која шиштп и брекће. Наоколо зелена жита, про-