Delo

АНА КАРЕЊИНА 445 Све његово време беше тако заузето, да није успевао да одговара на сва писма и требовања, која му се упућиваху. Протуривши у раду цело пролеће и део лета, он се тек у јулу месецу спреми да иде у село брату. Он је ишао и да се одмори две недеље, и да се у самој свлтал-свлтнхЂ народа, у сеоској тишини и забаченостн наслађава изгледом онога покрета народног духа, у који су и он и свн престонички п градски становници бнли потпуно уверени. Катавасов, који се давпо спремаше да пспупи дато Љовину обећање да m посети, пође с њим заједно. II Тек што су Сергије Иванович и Катавасов стигну на особито жнвахну сада станицу курске железнице и да, изашавши из кола, прегледају лакеја са стварима који позади њих дође, кад стигоше п четвора кола добровољаца. Даме с букетима дочекаше их и у пратњи гомиле, којанагрну за њима,уђоше у станицу. Једна од дама, које дочекиваху добровољце, излазећи из сале, обрати се Сергију Ивановичу. — Јесте ли и ви дошли да пспратите? — упита она на француском. — Не, путујем сам, кнегињо. Да се одморим код брата. А ви увек испраћате? — са једва прпметшш осмејком рече Сергије Иванович. — Па не може се! — одговори кнегиња. — Је ли истина да је од нас послато већ осам стотина? Маљвински ми није веровао. — Више од осам стотина. Ако се рачунају они, који нису послати право из Москве, има преко хиљаде, — рече Сергије Иванович. — Ето! Кажем ја! — радосно прихвати дама. — И наравно, истина је да је скупљено до сад прилога око једног милиона ? — Више, кнегињо. — А јесте ли читали данашњи телеграм? Опет разбили Турке. — Да, читао сам, — одговори Сергије Иванович. Они су говорили о последњем телеграму, који је потврђивао да су три