Delo

460 Д Е Л 0 он је марљиво изучавао и мишљења ових људи и књиге које су изражавале ове одговоре. Једно што је он нашао, откако га ова питања почеше заннмати, било је то, да је се варао, претпостављајући по успоменама свога младићског уннверзитетског круга, да је религија већ преживела свој век и да је више нема. Сви добри по животу и блиски му људи веровали су. II стари кнез, и Љвов којега је тако заволео, и Сергије Иванович, и све женске веровале су, и жена његова веровала је онако као што је он веровао у првом детињству, и деведесет девет од сто рускога народа, — сав онај народ, чији живот уливаше му највеће поштовање, веровао је. Друго, било је то што се убедио, прочитавши много књига да људи, који су делили његове погледе, ништа друго нису подразумевали под њима, да су они, ништа не објашњавајући, само одрицали она питања, без чијег решења он осећаше да не може да живи, и да се стараху да реше сасвим друга питања, која га нису могла занимати, као нпр. о развићу организама, о механичком објашњењу душе и т. сл. Осим тога, за време порођаја жениног десио се необичан за њега догађај. Он, неверник, почео се молити, и оног тренутка, кад се молио, веровао је. Али тај тренутак је прошао, и он није могао да да ондашњем расположењу никаква места у своме животу. Он није могао да призна, да је онда знао истину, а да се сада вара; јер чим би почињао да мисли мирно о томе, све би се распадало у парампарче; није могао да призна ни то, да се онда варао, јер му беше драго ондашње душевно расположење а признавајући га као своју слабост, нанео би увреду оним тренуцима. Он је био у тешкој разхмирици са самим собом и напрезао је^све душевне силе да изађе из ње. С руског преводп М. Сретеновик. — СВРШИЋЕ СЕ —