Delo

16 Д Е Л 0 будућа поколења. Потомци оних генерација могу бити жилавији и отпорнији, чији су предци са мало напора савладали ирепреке и очували се у еволуционој борби општој. Ово је тумачење за незнатне потомке великих људи, и велике потомке незнатних породица. Ово исто вреди и за велике данашње народе, чија је историја готово безначајна, и безначајне напретке народа, чија је прошлост славна и велика. По закону најмање акције ваља водити рачуна и о утрошку енергије, да се какав капитал створп. Ако имате две тековине, два капитала до којих се је дошло неједнаким напорима, онда је наслеђивање тековина, ако је оно органско-физичка јединица, јаче тамо, где се је организам у стварању те тековине — била она ма какве природе: орган, интелектуална, морална или културна особина, — са мање напора експоновао. Ово правило физичко и физиолошко вреди и за социјалне појаве. Тековине једног народа, које се нанором само његовим стварају, никада нису довољне да му оне услове за културно развиће пруже, које народ стекне у конфликту, судару li борби са другим јачим народима. Богаство Енглеске и Рима постало је услед додира са другим народнма, и тек у тако промењеним приликама створене су нове погодбе за културни полет поменутих народа. Кад не би било никаквог наслеђивања и стицања нових наследних особина нити би било прогреса, нити светске еволуције. Кад би се истоветни системи, физичко-социјални, под истим приликама јављали и развијали, крајње би фазе еволуционе биле увек исте и неби готово било ни данашње разноврсности нити трагова ма од какве културе. Свет би био једно море унпформно, једнообразан механички апарат, који сем вегативних функцпонисања не би никаквпх манифестација од себе давао. Капитали стечени освајањем, наслеђем, мешањем и додиром народа су од нодређенијег значаја, према оним особинама, које се добијају укрштањем раса, мешавином народа и култура. Патријархална република римска једва је у стању да унутарње немире савлада и да отиора мало јачег да непријатељима, који су претили опстанку и самога Рима. Тек после ирве веће експанзије — после нокорења Грчке, добија Рим убрзо све услове да велика светска империја буде због ново стечених особина мешавином. Није истина да су Грци новод пропасти Рпма, с тога што су искварили наравн римске, они су их изменили само; њихова је инвазнја, као и нритицај са култур-