Delo

ХИМНА СВЕТОГ САВЕ Покојни Јован Ђорђевић покренуо је питање о постанку ове песме и о томе се доста писало. Толику пажњу она, у осталом, и заслужује, како садржином својом и лепотом напева, тако и символичком популарношћу у нашем народу светитеља, коме се пева. Колико та околност, што ју народна школа, као своју прву песму, годинама разносила и популарисала, толико више по својој нежне лакоће родољубивој садржини. (Ус кликнимо с љубављу светитељу Сави је данас не само неизвештачена химна свесрпске просвете, него омиљена песма и молитва нашег народа свију редова и образовања, скромни израз народног поноса, мала апологија Србији, и с погледом на њену економску вредност, и као жижи и нади Српства. У родољубивој ревности, под утицајем усхићења, које обузима и мало и велнко, кад, ваљда, и по стоти пут пева или слуша омиљену светосавску песму, а и с обзиром на дотично време и моментане народносне тежње појединих српских крајева, многи су овој милој песми додавали нове стихове или је нрекрајали. Од осамдесетих година прошлог столећа, од како је основна настава у Србији нагло ношла напред, а с њоме се развила и литература школскпх уџбеника, нарочнто су били ревпосни у преправљању светосавске химне учитељи, приређивачи ђачких песама. У крајевима под туђином подешаван је текст с обзиром на тамошње ограничене прилике. Н. пр., у Призрену се до скора име Србије крило у песми називом Расија, а с оне стране Саве и Дунава такође се измењивало, па је певано: „Пуна јеси кошпице трудољубно војводство.“ Тамо је још из пекадашње детпњске оданости хабзбурговцима и очекивања од њих слободе и добра свему Српству, а доцније и ради ма-