Delo

400 Д Е Л 0 да приложпм нови додатак, што сам га нашао у архиви манастира Хилендара. * * * Да би бала јаснија побуди за објаву овог прилошка, треба укратко регистровати оно, што се по овој ствари до сад рекло. Свакојако по казивању Јована Ђорђевића, кога у предговору спомиње у броју својих сарадника, М. Ђ. М и л ић е в и ћ је прво изнео за П а в л а Стаматовића, стештеника и познатог родољуба, како је он „завео светосавску светковину у Сегедину, откуда су је његови ђаци разнели и у друга места. Од њега су првн пут научили дивну несму: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави44.1 За тим је сам Ђорђевић засебно написао, да је светосавска химна први пут певана, у шест строфа, у Сегедину 1839. године, када је он био ђак петог разреда гимназије тамошње. Главна је заслуга за то ондашњег сегединског проте и гимназијског вероучитеља Павла Стаматовића. Онда се, вели, држало, да је итекст и мелодија од Стаматовића. Песма има два текста, српски и словенски. Мисли, да је српски „већим делом* од Стаматовића и да је наш народ нрви пут од њега и његових ђака научио певати светосавску песму по садашњој њеној мелодији. Рестаурирао је и стихове тог сегединског фрагмента из 1839. године, у колико их се напамет сећао.1 2 Изазван овим, прота Димитрнје Руварац објавио је текст ове песме, што га је 1870. године преписао из песмарице, писане у 1845. години. Он мисли, да је несма у XIX веку ностала, и, ако не Стаматовић, да ју је спевао какав други Сремац, јер се у њој, вели, само Срем поред Србије спомиње.3 За овим Ђорђевић. у допуну онога што је већ казао, поново назива сегедински фрагменат првобитнпм и објашњава ио чему мисли, да је српски текст већим делом од Стаматовића. Ако су до оног времена познати извори навели Ђорђевоћа, да ногрешно узме Сегедин као полазну тачку, од које се песма разишла по Српству, односно језика нрвог састава сада је иста1 Поменик знамееитих људиу срдском народу, Београд 1888. г., 660. 2 Бранково колоза 1898. годину, стр. 88.—90. 3 Т а м о, стр. 144—145.