Delo

ХНМНА СВЕТОГ САВЕ 401 као иравнлну претпоставку. Тако, први пут перешљпво вели : „Светосавска песма нма два текста, народни и црквепословепски, и оба се разлнчно певају, нрема разним читанкама н катавасијама. Мелодија је једнака п у српском и словенском тексту. Пптање је, који је текст старији и од кога је она лепа, дпрљнва мелодпја? На то питање требало бп да папш црквени људи одговоре; ми лајици можемо само нагађати.* У другом наннсу сасвпм правнлно мисли, да је словенски текст старији п да га је морао спевати когод од оних непознатнх песника црквенпх песама, какве се у нагним катавасијама за мпоге празнике налазе.1 После њпх је Миле Гуслар, пз Беча, испричао, како је па дан Св. Саве 1858. годнне био на домаћој славн Ристе X. Рпстпћа, Сарајлије, трговца у Бечу. На гој слави био је и доцније нрослављени комиознтор Корнелије Станковић, па, кад је чуо наиев светосавске песме, допала му се и одмах је ту ставио на ноте. Домаћиндш је онда, поводом певања исте песме, казивао, да је 1849. године у Сарајево дошао бпо за учитеља Ђорђе Маргетић, свештенички син из Срема, а 1850.—1851. годпне певао у њега, X. Ристића, о слави псту песму, од које се он сећао само ових стихова: „Четнр стотин двадесет осам љета, „Ти во мрацје пребила „Не видјела свјета. „Србија је по латинскп „Из завнсти иаречена „Servia" Иосле овога овако резонује: „Ристићев навод пада на годину 1817., када се одиста у Србији утврдио државнн живот и Милош Обреновнћ постао првим кнезом Србије. „Песма свакако да је наскоро носле тога догађаја испевана, јер иоглавито истпче победу Србије, н Стаматовић је 1859. већ српски певао. „За автора песме је по песми јасно, а и ја сам слушао, 1 Т а м о, стр. 88—90 и 215—216. Дело. књ. 57. 26