Delo

402 Д Е Л 0 да је спевао неки калуђер у једном од фрушкогорских мавастира“. Мисли да је Стаматовић само могао несму дотерати на српском према своме песничком и родољубивом духу.1 Као завршетак овог расправљања дошао је опншрни рад Милојка В. Веселиновића— Свети Сава школски патрон у Срба.1 2 Полазећи од оног фрагмента на српском језику из 1849. године, што га је по сећању рестаурирао Ђорђевић, а сматрајући да је словенски текст био први онај, што га је 1868. године штампао Димитрије Поповић, свештеник, друг Стаматовића, Веселиновић побија правилно мишљење Ђорђевића о томе да је песма први иут спевана била на црквено словенском језику. То не би учинио, да је језику и садржини оног одломка, што га је саопштио Миле гуслар, обратио више пажње и да разложну другу половину казивања његова није узео као „причање слабо, а предлог на крају и незгодан и неоправдан“.3 На протпв, и ово и правилне претпоставке Ђорђевића у погледу језика песме требале су га расположити, да усвоји онда већ утврђено гледиште, како је светосавска песма последњи одјек црквене појезије наше, која је под утицајем руске књижевности постала код нас у XVIII веку.4 И ово је само један доказ више, да се ни за овако ситне ствари не сме у нашој историјографији свију група ништа аподиктички тврдити све донде, док време и испитивачки рад не претресу све углове хранилишта наших старина и архивске грађе и док се све нађено не обелодани. Ту потребу ће најбоље посведочити ово што следује. Прегледајући новију архиву манастира Хилендара наишао сам на овај податак из 1832. године, који ће историју светосавске песме довести ближе њезину извору. 1 Т а м о стр. 284—286. 2 Браство, Београд 1908. г., стр. 93.—120., књ. XII п XIII. 3 Т а м о, стр. 100. 4 Тих. Остојић — Српска књижевност од велике сеоое до Доситеја Обрадовпћа, Ср. Карловци 1901. г., стр. 81.