Delo

404 Д Е Л О 7 (0 кто ие коспдјттЂ! сид тдкн кнди, кдк' Сб()Т ||дрнцд погккндд НМ1Д. Серкнд е no лдт1нскш ид^еуспд н^ђ ндкнстн, Серкје костднн н днце нроддддн. 8 Уетирг ctothhl н дкддеситк н ocml лђтд, tli ко мрдцт. прекнкшЈн некндЂдд скттд. Слмшн копдк Сдкко ’Лр\Јеренскд гддко, Н просддкн pOKHIIIO н ксн) не(нк) родкншо. КонецЂ. Ирепнсднд снд пђснк kl 'Мнтмрт Кккегкдннт 31 -го 'Октомкрјд 1832 л. рккон) мнт гртшндпо Јеромонддд Сндкестрд Ккукокнуд пдрдеклнсдрдд квкеждннскдгш. ГТТта нам казује анализовање овог преписа? I Прва два стиха осме строфе његове готово су истоветни са такође словепским стиховима, што их је из 1849. године запамтио Риста X. Ристић. И овде се каже за Србију, да је пребивала у мраку четири стотине двадесет осам година. Значи да је и по једном и но другом потпуно самосталним сведочанствима песма певана 1817. године онако исто, као што је у Ђорђевићевом тексту, певаном 1839. годпне, реченом „четир' стотип’ и четрдесет љета“, а у Руварчевом из 1845. г. „четири стотине и педесет шест љега“. Дакле, о сваком Св. Сави се повећавала ио једна година, док доцније није стално заокругљено, те се пева: „Пет векова Србин је у ропству чампо, светитеља Саве име је славио“. Према томе, ни ова два фрагмента што указују на 1817. годиву, не могу се с поузданошћу узети као првобптпи, него као до сад познати најстаријп текст. Да је те године и постала песма, не би се молио Св. Сава, да прослави „робињу и сву њену родбину“, него би се као у 1839. и 1845. години певало „и прослави Србију и сву Србадију". Па прп све.м том и из овог нрегшса песме бпје дах неке полуслободе, кроз елегију њену чује се неко поуздање, подсећа