Delo

ХИМНА СВЕТОГ САВЕ 40б еа „ПмУк CepBiH, егл*е смнн кћ рлблнунБНД госудлрсткд рл^сшлли cw“, штампан 1761. године, на „ПиеснБ нсторнуескун)“ из 1762. године, па н на дух посланпца и иреписке бачког владике Јована Ј<»вановића и осталих родољуба с оне стране Саве и Дунава пз доба око друге окупацпје дела београдског пашалука од стране цесареваца, коју је и Доситеј 1789. године схватао као пстинско ослобођење у својој „IIhciih о н^клкдћнно CepBie“, Ово, као и књижевпп пзразп п историјска садржина иесме у духу писања Јулннца и Pajnha, јасно указују на то, да је она постала у другој половини XVIII или најдаље у самом почетку XIX века, даклеудоба општег покрета п набрекле духовне и физнчке снаге нашег народа у евпма његовпм земљама. Доситејева ЈЊ.сн* нл 11нскррек1|јк> СбрБЈлноиЋ, Cepnin н хрдпрнм егл кнте^оком“, штампана 1804. годмне, јако подсећа на светосавску песму, нарочпто рефрен њен: „Устани, Србијо, давно сн заспала, у мраку лежала, сада се пробуди п Србље узбуди"1 на стихове из светосавске песме: „Cepnie костлнн н лнцс нрохллдн ...тм ко мрлц^ нрепмкннн не кндилл скћтл“. Немогуће је не претпостављати, да је светосавска песма раније постојала, била опште позната, те и нехотпце имала утицаја на Доситејеве стпхове. Од 26 оваких црквено-народнпх песама наших, које знам, само је светосавска спевана у нољском трпнајестерцу, нренесеном код пас из Мале Русије. У јуну 1733. године иредстављали су у Карловцима ученици Малоруса Емануила Козачинског драму његову о цару Урошу н паду српског царства, која се преписавала и читала, а Јован Рајић је доцније прерадио и 1798. године штампао. Кад се чпта штампани одломак- рукописа те драме са попављаним узвиком, „иреслдкид Cepnie“, онда се човеку само намеће питање: да није светосавска песма нека врста кратке иарафразе драме Козачпнског, коју је врло лако могао учинити сам Рајнћ, иошто се за њега каже, да је овакве песме градио.1 2 3 На ту могућност наводи и једаакост слога оба састава. 1 У издању Народне Библиотеке Браће Јовановића, св. 71, ■стр. 208. 2У Тех. Остојића Срп. Књижевности од вел. сеобе, стр. 76.-77. 3Д. Руварац — Архпмандрит Јован Рајпћ, стр. 114.. (цптирано по Тих. Осто.јићу — Срп. Књпж стр. 71 ).