Delo

Д Е Д 0 448 зад га једна седа длака у левом брку речито опомену да је већ крајње време да савесно поступи по наредби Генералног Директора. Али како?! Треба саслушати вранца

II опет не једе, не није, не спава. И опет се зноји, уздише и хуче. II опет се издире на себи потчињене и туче своју децу, али од свега тога ништа. И саветује се са својим подручним чиновништвом, али и од тога још ништа. А време пролази. На послетку и у десном брку једна седа длака прекорно га опомену да је већ крајњи рок да савесно поступи по наредби Генералног Директора. Али како?! Треба саслушати вранца

II поштар моралиста сиђе у шталу, пун бриге и очајања. Гледа вранца, гледа га и врти главом, и болно размишљаг откуд међу отачаственим лицима божји створ који се не може ни саслушатп?! А коњушар Тарас гледа господина, гледа га с пажњом, и жао му га. „Бестрага ти глава, проклето створење!" узвикну поштар моралиста, руком указујући на вранца. II не видећи више никаква излаза из толико мучне ситуације, повери се Тарасу. Сад се Тарас замисли, дубоко се замисли. И он не једе, не спава, само пије. II он се зноји, уздише, хуче. И паде у очајање. Али милостпвп Бог, који је према праведним Тарасима увек милостпв, не заборави свога праведника ни у овако једном тешком искушењу. Он озари разум Тарасов божанском светлошћу, и Тарас јасно увиде у чему је цела ствар. И опи се Тарас од силне радости. Сутрадан акт поштара моралисте већ је путовао натраг познатим му путем, у пратњи затвореног и званичним иечатима снабдевеног сандучета.