Delo

КРИТИКА II БИВЛИОГРАфИЈА 463 иих тачака стоји у одоосу непосредног непросторног додира, док додир самих реалнмх просторних тачака није а н с ол у т u о пепосредан, већ су оне растављене једиа од друге иреалном иросторном тачком, која ннје ништа друго до иросторна пројекција реалног ванпросторног акта негације. Кад овај последњп не би постојао, онда би или са Бошковићем морали тврдптн, да између две реалне просторне тачке постоји празна просторна интервала која је потенцијално дељива у бесконачност или бнсмо морали тврдити, да је днскретнп простор састављен нз аисолутно конзекутивних тачака. У првом случају имали бисмо поред реалних тачака и иразан нростор. простор дакле у ствари не би био више састављен из самих реалних тачака, већ би се ове налазпле у већ датом празном простору; другп случај искључен је међутим Аристотеловим аргументом. Према томе само претпоставка реалних негационпх аката омогућује безпротивречну конструкцију нростора из реалних тачака.1 Нретпоставка ваннросторних реалних тачака између две реалне конзекутивне тачке у дискретном простору је једна метафизичка нретпоставка, о томе сумње нема. Али она је то само с тога, што je и цела претпоставка реалних нераспростртих тачака, из којих је састављен простор, једна метафизичка претпоставка, иошто је емпирпчки простор нашег чулног оиажања континуиран. Цела концепција днскретног реалног иростора снада нрема томе у Метафизику и метафизичар је јединп нозван, да ту концепцију изведе тако, да она буде без протпвречности. II Бошковпћ је само као метафизичар дошао до своје оригиналне теорије дискретног простора, али како је он као метафизичар био поглавито филозоф природе, он је ту своју теорију у главном и извео на основу своје оригиналне теорије о материјн, те с тога није ни чудо, што је она иуна битних недостатака. Тек пошто је метафизичар без противречности поставпо теорију дискретног реалног простора он је може предати на даљу обраду математичару. Ја сам у свом делу хтео да битно олакшам посао овом иоследњем тиме, што сам нокушао да поставим основе геометрпје дискретног иростора. Наводећи мој нокушај у овом ногледу за раван (стр. 12), Варићак у исто деба покушава да и сам покаже могућност геометрпје у ди1 Оишпрннје о негацпоном акту видп у моме делу „Prlncipieu der Меtaphysik“ Bd. I S. 255 и S. 269—274.