Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 465 једно место нз Бошковпћеве расправе о кометама из год. 1746, на коме Бошковић тврдп потпуну равнонравност Коперниковог и Птоломејевог светског система, азатпм на стр. 15 наводи друго једно место нз другог издања те псте расправе Бошковићеве од год 1785, у коме се Бошковпћ, позивајући се ua вре.ме и прилпке под којима је штампано прво издање, извињава пред читаоцем аа своје раније тврђење. Нараћак држи (стр. 15) да овом Бошковпћевом пзвпњавању нема места, пошто је он ,,bio duboko nveren, du mi absolntno kretanje nikada ni na kahav način ne možemo razlikovati od relativnoga“, па у потврду свога мпшљења наводп и речи чувеног француског математичара Поенкареа: ,,il n’y а pas d’espace absolu, tous les deplacements que nous pouvons observer sont des deplacements relatifs". Овом мишљењу Варпћаковом ja морам протпвречптп и то на основу Бошковићевпх погледа на аисолутно и релативео кретење, које он пзносн у §-има 7, 8 п 9 своје расправе (стр. 17—23). По Бошковићу пстина да је немогуће е м п и р п ч к п м путем утврдитп разлику између апсолутног п релативног кретања (то јасно излазп из § 8 и 9 Варићакове расправе, у којима су веома јасно изложене замерке Бошковићеве протнв супротног мпшљења Њутоновог, као што је с правом указано и на ириоритет Бошковићев у том погледу), али та разлика но ње.му п о с е б п цужнпм начином постоји. Пз слике 3 на стр. 18 Варпћакове расправе следује, као што је то н сам Варићак сасвп.ч тачно извео, да је могуће да се две материјалпе тачке а u с о л у т н о к р е ћ у а да р е л а т и в н о м и р у ј у (т. ј. да даљнна међу њима остане нецромењена) али да ннје могуће да се две материјане тачке релативно крећу, ако сеили једна нли обе не крећу апсолутно. Као што се одавде види, по Бошковићу релативно кретање није могуће без апсолутнога, ио њему дакле разлика између мнра и кретања је но себи апсолутна. А ако је то тако, онда Коиернпков н Птоломејев систем не могу бити равноправни. II ако је нама по Бошковпћу немогуће да емпирички утврдимо који је од та два система у праву, ипак само један од њих могао би бнтн по себи истинит. Поенкаре и др. (Мах нир.), који заједпо са Бошковићем тврде, да су сва кретања, која се дају емпирички констатовати, релативна, иду у своме тврђењу много даље од Бошковића, они, одричући апсолутни простор, одричу п екзистенцију апсолутног кретања по себи, што Бошковић очевидно не чпнн. Дело, књ. 57, 30