Delo

КОРЕБО Autouio Allegri <ia Correggio (1494.—1534.) Када Коређо ca својом уметношћу изиђе на позорницу, Леонардо да Винчи, Рафаел и Микеланђело беху већ великим проналасцима својим у области светлости, комнозиције и моделисања отворили уметности нове видокруге. оа нове уметнике ремек-дела ових славних мајстора имала су да буду најбоља школа. Ну Коређо прође затворених очију поред Рафаела и Микеланђела. Питање је, да ли је он видео које од гласовитих дела Леопардових. Ипак је он умео у својој уметности да сјединн толико нових и неслућених лепота, да је мало уметника, чија уметност може у толикој мери и тако неодољиво да заплени гледаоца, као што је то случај са Коређом. То беше једна природа пуна темперамента и до крајњих граница осетљива за лепо. Као човек необично смеран, као сликар врло мало учен он је са својом уметношћу најбоље сведочанство, шта у уметности вреде инсгшрација и чисто уметничко осећање. Слатки отров античкога сензуализма беше Леонардо да Винчи укапао у тело свога столећа. Ну нигде Чулно не беше тако прослављено као у уметности Коређовој. Судећи по његовој уметности, обојеној чисто еротичком бојом, човек би рекао, да је цео његов жквот био само један љубаван сан, испреплетен лепим женама и насмејаним еротима. Веома је вероватно, да је Коређо морзо видети које од славних дела Леонардових. Сродност је тако уочљива, да се ово мора претпоставити. Из свога роднога места Коређа (код Парме) дође он веома рано у Модену, а одатле у својој седамнаестој години у Парму, где остаде скоро целога свога краткога живота. Он се морао бавити и у Мантови, где је упознао Мантењу и где је добио управо