Delo

К 0 Р Е Ћ 0 9 беху у складу са његовим темпераментом. Ту би дошле оне горостасне слике, којима он уреси кубе у цркви Св. Јована јеванђелиста у Парми и кубе катедрале истога града. У првоме представи он Визију св. Јована. Христос се нојављује у слави на облацима прошарапим од безброј глава анђелских. Доле група апостола и јеванђелиста, који се, као олимписки богови, испружили преко јастука од облака. У линети врата од сакристије св. Јован, који седи на земљи, са пером у руци, са једним свитком од пергамента на коленима, посматра и описује зрачну визију, док његов орао спава иред његовим ногама, увукавши главу међу крила. У кубету катедрале представи он Успење Богородице, које му даде нрилике, да у најразноврснијим и најсмелијим скраћењима представи фигуре, које лебде у ваздуху. У врху кубета Христос се сагиње да нрими Богородицу, која стреми њему, окружена хором анђела и пружа руке пут свога божанскога сина. Свуда уоколо лете анђели, гледајући усхићено на Богородицу и на облацима носе горе Матер Божију. Између отвора (,,oculi“) у тамбуру насликанн су апостоли, а више њих пути држе светњаке и замахују кадионицама. Доле на пандантифима нредстављени су свети патрони Парме на облацима, око којих се лепршају дивне фигуре херувима. Тела Коређових фигура овде као да пркосе свима законима равнотеже и у најсмелијим скраћењима представљена нагле кроз бескрајну пучину и слободно лебде у неизмерноме простору. Уметници познијнх векова у овоме су се делу највећма дивили перспективној илузији простора изведеној до крајњих граница. Покушаји Мантење и Мелоца да Форли овде су постали свршено дело. Ту је Коређо покушао да се покаже као сликар снажног и исполинског. Ипак је све далеко од тога да даде утисак снаге, којом дишу бесмртна дела Микеланђелова. Осећа се, да је све извештачено и намештено. Као што су чела оних замишљених фигура без мисли, тако су без сврхе и без смисла они снажни гестови њихни. Коређо не беше створен за представу снажнога и дивовскога. Ну после ових фресака у Парми он се није могао више отети жељи, да и у осталим сликама представи нешто слично томе. Ми ћемо на пр. у Мадони са св. Хијеронимом поред нервозно покретљива Христа, умиљата анђела што му држи књигу, нежне Магдалене што свој образ притискује уз његову