Delo

10 Д Е Л О ножицу, наћн и џнновскога Хијеронима, чије присуство у овоме нежпоме друштву непрпјатно дира. 1\‘оређо је исто тако волео да у својим разним слнкама нредставп хор анђела у најсмелпјпм н најуспљеннјим иокретпма. Нзнхово место било би сасвим иодесно у једноме кубету ну не н на мнрној новршннн једне слике. Овај хор анђела одузима много од мирнога ефекта чувеној слици љеговој у Дрездену, која је позната као Света u oh. Ма колико да се јачпна Коређове кпчпце обелодањује у овим сценама религиозне садржине, правп Коређо познаће се тек у слнкама са паганским сиженма. Његова ирава област беше у паганскнм митима а не у хрпшћанским. Још веома рано (1518. год.) њему се даде прилика, да на овоме иољу окуша своју срећу. Игуманпца манастнра св. Павла, богата и светски васпитана doiina Giovanna, кћи једнога иатриције из Пијаченце, учини једну наруџбпну код Коређа, која је веома карактеристична за оно доба. Дона Ђована беше скроз прожета јелинским духом. У своме грбу ношаше она полумесец Дијанин, невине богиње Селене, што очарана леиотом младога настира Ендимиона силажаше свако вече лепоме младићу, кога богови беху заувек успавали, да би сачували за вечна времена његову младост и његову лепоту. Коређо је имао задатак да једну собу чудне игуманице уреси сликама са сценама из живота Днјанина. Видимо Дијану на њеним колима, која вуку две кошуте; видимо целу површину таванице покривену гранчицама винове лозе и ружа, у којима се отварају шеснаест медаљона са плавим позађем. У њима се појављују све по две аморете у најразноврснијим играма. Једне носе комичну маску, друге дувају у рог, треће запињу лук и т. д. Утицаји Мантењини су овде несумњиви. Пути из Camera degli sposi и архитектура од /лишћа из Madonna della Vittoria морали су бити веома живи у фантазији Коређовој, кад је радио на украсу ове собе. Иста жена, која је некада давала поруџбине Мантењи, обрати се сада и Коређу. То беше Изабела Гонцага, која му даде прилике да створи она дела, на која се управо данас и мисли, кад се његово име спомене. То су гласовите слике, у којима он наслика љубавне доживљаје врховнога бога јелинскога, Зевса. Неке од њих беху намењене као дар од Гонцаге Карлу V приликом свечаности његова крунисања у Болоњи.