Delo

Т А Ј Н А 0, вечита тајно у дпу васионе, Сјајне су очи упрте у те! Ал’ у кобно ништа мој поглед тоне 0, ко позна јоште скривене ти иуте? Ништавила људског можда ти си слика, Најдубљи ехо вапајних нам груди! Последња искра сужних, невољника, По тами вечној очајно што блуди... 0, очи моје, две луче сјајне, Утолите пламен вашег чезнућа! Из мрака у мрак наши воде пути! Тамо... о, тамо где нема ускрснућа У самом крилу недокучне тајне, Срце моје људско блаженство слути! Душан Малушев.