Delo

ПОЉУВАЦ Ми смо деца cpehe и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости н&га Мрзи легендарних ноћи чеда свела; За њу младост Бог је, а старост јој је снагах .. .Јануар фијуче у сутонској студи, Бичевана река модри се и пени. Јаук голих грана мртве из сна буди: Кикоће се време у вечитој смени... Све тутњп у снази напрегнуте воље, Крши се и пишти и сева и пара, Разјарен се оркан с небесима коље, Полусмрзнут Нептун с Адом разговара. Опијени мразом, опкољени вриском, Припијене усне до крви смо гризли, Моћна су нам ребра дрхтала под стиском Прстију, што међ њих незнано су склизли,. Тај пољубац душе пио нам је дб дна, И хиљаде шара, врелих к’о страст лавља,. Играху к’о очи два пантера сродна, Док небеса сива биваху све плавља. Плашљивих фауна, видех, јуре чете Упивши у мене сав свој поглед зечји,. Певајући псалме неке вере свете, Које гушио је кикот њихов дечји.