Delo

Овнм краткнм пзводом иамера мн је била, да докажем, да> се физичка борба не уклања увођењем индивидуализма, но да се њиме ова борба без милосрђа иојачава п рат у већој размери влада у оваквом индивидуалистичком друштву, но што влада у нашем српском патријархалном друштву. Далеко је п помисао код uac, да овим мислнмо да глорификујемо наше друштвеие ирилпке, али не налазнмо да је друштво ннднвндуалистпчког карактера срећан проналазак, да бп гребало што брже да мп у нашем законодавству без транзпцнја ндемо њему на сусрет. Западно друштво још до данас није нашло решења за пстакнуто соцнјално питање. Оно што у њему има по све је недовољно н слабо и борба је стално у средини његовој. Мн ue можемо с разлагом желети да те нрнлике нренесемо што нре код нас, нити да тежпмо да се у томе иогледу изједначавамо. Са историског, политичког и иравног гледишта постоји разлика између српског и других јевропских друштава. II као год што треба да постојп близак однос између законских правила и васпитних потреба једне земље, тако исто ваља да ностојн између ових потреба и разних циљева које законодавац хоће да постави. Основни законик треба да буде састављен од правила и установа које се одиста находе у животу, духу и иредањима народним, оно што постоји не треба пи да се пскључп ни да се измени без преко нужне потребе. Но и иравни развитак у земљи законик не треба да снречава, већ да му служи као наслон и нолазна тачка за ово развиће у свпма његовим приликама и облицима. Наше породично ираво има својих органских елемената, различних облика и њихових узајамних одношаја — иородица градска и породица сеоска. Прва почива на модернпм инливидуалистпчким начелима, а друга на колективистичкој основи.. За то, у нашем будућем грађанском законику, ми мислимо да треба задржати оба облика породице. По статистичким подацима прваје код нас изузетак, а друга правило. За то законодавчева радња у породичном праву као и наследном и задружном за нашу сеоску породицу мора бити таква: да одговара стручној природи грађе, водећи особитога рачуна у најширој мери о великој количини моралних елемената са којима је ова установа препуна, и којима су се слу-