Delo

НОВО КОДНфиКОВАЊЕ 369 жиле правне наше установе. Рад законодавца је у томе да иородици осигура уређење њено у моралном, економском и правном обзиру, да је уреди онако како њена истпнска природа изискује, а тиме се у исто време и питање сигурно решава. Ако се не би хтела водити пикаква разлика о двема врстама породица које постоје код нас, но би се једнострано, безобзира на народни живот, законодавним путем увео индивидуалистпчки карактер, тиме би се широм отворила врата: за растурање сеоске наше породице; наступило би слично дејство што је наступило у француској породпци, што смо горе поменули, само што би зло било у нас веће, што је ступањ нашег културног живота мањи, индустрија ништавна, и јавио би се моћан сеоски пролетеријат, који би био наше друштвено зло. II нод режимом нашег грађанског законика од 1844 опажа се јако дејство тежње у овоме правцу, јер задруге силно пропадају због колебљивости законодавчеве, коју је г. Перић изнео у своме поменутом раду. Статистички подаци најбоље сведоче за ово: од 20% већ има сеоског пролетаријата. Ако би наш законодавац у овоме основном нашем закону, водећп рачуна о двема врстама наших породица које постоје у нашем друштву, задржао и једну и другу; и прву, г р а дску, уредио на модерним индивидуалистичким начелима, а другу, сеоску, уредио по правилима задружним, па била она задружна или инокосна породица, пошто инокосна породица није ништа друго до потенцијална задруга, ми држимо да би он само у томе случају одговорио своме задатку. По статистичким подацима Србија је земља земљорадничка (80% од њеног становништва бави се земљорадњом). Задружна је породица код нас правило, а градска изузетак. Са основом би се могли запитати: да ли би нашем законодавцу било допуштено да посече у корену нашу задружну породицу, јер задружна породица у нашем друштву није ни по чему штетна установа, нарочито кад поред задружне породице имамо и градску породицу. Задружна породица пружа много више добрих страна но штетних. Задружни живот у задрузи развија многе људске врлине, преданост сродницима, узајамни однос, добровољну покорност, навике на заједнички рад за једну и исту циљ. Сваки члан има право на део нроизвода, беде ни сиротиње у задружној породици нема, лакомост се губи, жудња за новцем не узбуђује духове, у великом пространству заузимају места приДело, књ. 58. 24