Delo

370 Д Е Л О родни ocehajir. недаће било друштвене било жпвотне много се лакше сносе. У нас норед задруга ннје било нотребе за ствавање сиротпњскнх каса као у Средњој Јевропи, нптп сиротињских такса као у Енглеској. Природна веза и дужност замењују службену милостињу. Рад није трговачкн артикал да се према закону попуде и тражње његова цена одређује на пијацп. У задрузп има могућностп за ноделу рада н тиме се постнзава економнја и у раду и у времену. Задругари раде са внше воље и труда но плаћене слуге, јер свакн задругар има пред очнма свој личнн интерес. Задруга има и пространнх имања па се могу и пољопривредни алати и савршенији с коришћу унотребитн а тиме је и рад земље екстензивнијп. Имајућп сваки да подмнри своје потребе злочин н нреступ много је ређи, а и што сваки поједнначно живи у кругу многобројне породице н на њега свако пази и води се надзор и сваки се труди да очува достојанство; он има неки ноложаја, име п нородични живот морално утиче начланове. Овим се иородична предањапреносе с колена на колено и они су новн елементи за обезбеђење друштвенога реда. Ове користи пружа установа задруге. Да изнесемо само слику индивидуалистичког друштва што бн наше друштво добило ако би се законодавац решио да усвоји и код нас индивидуалистичку породицу. Процес би био исти као и на западу. У првим почецима настала би деоба задружнога имања у ширим размерама. Заједнички би се имање распарчало и од задругара постале би мале газде или боље мали сопственици који би пропадали мало по мало и поступно би ишли у пролетаријат сеоски, варошки и т. д. Створила би се конкуренција, безгранична борба свију против свакога и понуда и тражња радне снаге. Радна би снага постала пијачна вредност. Из овога стања произишла би општа беда за раднички свет: деца би стално радила по фабрикама; жена би постала такође фабрични радник; трајање дневнога рада за све раднике без разлике умножава се; цена раду за нестр.учне раднике пада на врло ниску цену; радници остају привремено без посла услед чега немају наднице и надају у још јачу беду; неспособност за рад и оскудица за животне намирнице, услед несрећнога случаја у којим случајевима радник не може довољно никад бити накнађен да би могао живети до краја живота бар колико толико; исте неспособности настају услед обољевања радника; прерана