Delo

БОГАСТВО (Приче о мерилу људског поштовања.) Прича прва Н. Н., некадашњп београдски трговац а у последње време рентпјер, био је врло имућан човек. Истина, он се тим својим имућством није разметао, али он то није чинио из скромностп или из бојазни од слабе полиције и рђавих људп, већ искључиво из оправданог страха од пореског одбора. А људи су то узимали као скромвост, чему се он у души слатко смејао. Он никуд није ишао, зато су га ретко и виђали. Он није имао ни другова нн пријатеља. Он није знао за бање, за балове, за кафански и јавни живот у опште, али је друштво, преко судова и извршних власти, ипак јако осећало његову прнсутност. За његове прилоге није се знало, нпти се могло знати; пред његовом кућом ни просјак се није заустављао. На кратко: он је представљао галију која се дан-ноћ нијала на пучини океана од суза туђе невоље и беде. „Лажан банкрот“. „Нитков“. „Зеленаш“. „Људождер“. То су били епитети на којима је почивало јавно мишљење о њему. IIII умре тај богаташ. Највеће звоно на саборној цркви огласилоје смрт његову..