Delo

БОГАСТВО 373 Раскошне носмртне листе преплавише Београд. II нико ништа не рече, према чему се слутило да he његова пратња бити најбеднија пратња откад Београд иостојп. * После два дана једне новине донеше ову белешку: „Јуче је сахрањен (име и презиме) некадашњи београдски виђен трговац а у последње време рентијер. Такву величанствену пратњу Београд није запамтио. Најотменији представници свих друштвенпх редова учинили су ночаст земним остацима покојниковим. На пратњи је чинодејствовао митрополит са београдским свештенством. На одар покојников иоложен је велнки број венаца од стране нрнватних личпостп и корпорација. Ордене покојникове носио је (име и нрезиме) један од највиђенијих београдских трговаца. Билојечетири опроштајна говора: пред кућом, пред црквом, на Теразијама и на гробљу; носледњи је био толико дирљив, да је цела пратња плакала“. II више других листова забележише ту ствар у истом смислу, са најтоплијим жељама да Свевишњи подари нокојнику лаку земљу и рајско насеље. Прича друга Н. Н., некадашњи београдски трговац а у последње време нико и ништа, био је некад врло имућан човек. На њега се, као на честитог трговца н као на човека кога је срећа у трговини пратила, некад прстом показивало. У чаршији београдској његово име је с ноштовањем изговарано. Али је дошао рат, и он је у рат отишао. Истина, оп се из бојне линије могао склонити, као и многи други што су то учинили, али он то није учинио. И то није учинио баш зато, што су то многи други учинили. Тај његов поступак осудише они који су противно томе учинили, сматрајући да бојној линији иринадају искључиво сељаци и варошка сиротиња. tfi Рат се свршио корисно по земљу. Ко је тај порез земљи својој илатио главом, тај је остао на бојном пољу. Остали су се вратили, који са орденом, којн без ордена. Вратио се и он, али и без једне ноге и без и једног ордена.