Delo

374 Д Е Л 0 * Cpeha као да не воли људе на једгтој нозп. То се бар у овој ирнлпцн иоказало. Трговпна му је ударила натраг и пз дана у дан све више показнвала добру вољу да му ускоро ударн на чело жнг банкрота. Он је то впдео, разумео, размислио о свему, заплакао се и тој вољн стао на пут. Сазвао је све своје новериоце, устунпо свакоме шта му нрппада, и онда се чнста и светла образа повукао из чаршије. 0 томе његовом иоступку говорило се тада са највећим поштовањем, и ако се ннко у души није слагао са тим. * * * На богатој даћп покојника из ирве ириче говорило се о свему н свачему, иа некако реч дође и о лицу из ове приче. Нико нпје знао шта је с њнм и где је оно. И заннтересованост за њ толико порасте, да се један из друштва нађе побуђен да се телефоном обрати лицу за које се држало да he то свакојако знати. Добивени одговор отуд уиутио је иитача на једно од многобројннх београдских надлештава. Питач се обрати томе надлештву. „Н ако на једној нозп, он је прилично времена био овде као послужитељ — гласио је одговор из тога надлештва. Кажу да је био примљен у службу из сажаљења ирема његовој ситној деци, али је ипак ту скоро отпуштен због изнемоглости. Сад, по чувењу, лежи у општој државној болници“. И питач се обрати на ту страну. А из опште државне болнице гласио је одговор: „По имену и презимену ми га не можемо знати, али, према вашем опису, то he несумљиво бити број 17, који је пре десетак дана сарањен на парцели која још није нумерисана, а на којој се одскоро сарањују робијаши и наши болнички бројеви“. Стресе се добро-расположено трговачко друштво на једну тако грозну судбину и продужи са пријатношћу и поштовањем разговор о покојнику једне овако богате и сјајне даће. Чада Попови);. *0*